Спринт (атлетика) — разлика између измена

Исправљене словне грешке
м (Враћене измене корисника 24.135.5.220 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic)
ознака: враћање
(Исправљене словне грешке)
 
У брзом трчању се се такмичили još стари [[Грци]] на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]], на стази дугој један [[стадиј]] (192,27 м). Око 1800, спринтерско трчање се среће у [[Енглеска|Енглеској]], где су [[1806]]. забележени први службени резултати, када је извесни -{Grmley}- претрчао стазу од 120 јарди за 12 секунди. На атлетском првенству Енглеске [[1866]]. постигнут је резултат од 10,5 на 100 и 55,0 на 440 јарди. Године 1880 -{C. G Wood}- је постигао за то време изванредан резултат од 21,8 сек. на 220 јарди.
 
Од 1890. [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] спринтери презуизмајупреузимају примат у спринту и само га повремено губе. Почевши од [[Артур Дафи|Артура Дафија]] који је [[1902]]. претрчао 100 јарди за 9,6 секунди, који је у својој књизи „Како спринтовати“ препоручио спринтерима два тренинга дневно: ујутро и увече, па преко [[Чарлс Падок|Черлса Падока]], [[Еди Толан|Едија Толана]], [[Перси Вилијамс|Персија Вилијамса]], [[Ралф Меткалф|Ралфа Меткалф]], [[Џеси Овенс|Џесија Овенса]] до 1972, када су [[Џим Хејнс]], [[Еди Харт]] и [[Рејнолд Робинсон]] трчали први пут 100 метара испод 10 сек. Примат америчких спринтера је заустављен [[2005]]. године, када га преузимају атлетичари Јамајке од којих [[Јусејн Болт]] држи садашњи светски рекорд 9,58 сек.
 
== Врсте спринта ==
На команду „на места“ тркачи стављају стопала на стартне блокове, обично клекнувши на одразну ногу и ослањајући се на руке испред себе, тако да су руке вертикалне на стазу, а налазе се иза беле (стартне) линије. Спринтер сам регулише размак између предњег и задњег дела стартног блока, на основу дужине своје потколенице.
[[Датотека:1904 Olympic sprint.jpg|150п|лево|мини|Старт трке на ЛОИ 1904.]]
На команду „позор“, трчакитркачи подижу кукове нешто изнад висине рамена, а истовремено померају главу према стази. Пре или после тога померају напред и рамена. Са биомеханичког гледишта ово доводи до повољног односа полуга тела (труп, натколеница, подколеницапотколеница и стопало) и омогућује најбрже започињање трчања.
 
Трка почиње на пуцањ из пиштоља. Према важећим правилима од 2010. такмичар се кажњава диквалификацијомдисквалификацијом ако погреши код старта (пример [[Јусејн Болт|Јусеина Болта]] у финалу трке на [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — 100 метара за мушкарце|100 метара]] на [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2011.|Светском првенству 2011.]] у [[Тегу]]у). Ранија правила до 2003. су дозвољавала два погрешна старта пре дисквалификације, а касније до 2010. био је дозвољен само један погрешан старт.
 
== Убрзање ==
[[Датотека:Start Jeremy Wariner 2007.jpg|десно|250п|мини|Старт]]
На пуцањ стартног пиштоља такмичар експозивноексплозивно опружа „предњу“ ногу помоћу замаха „задње“ ноге према напред. Синхронизовано са овим, рука уз „предњу“ ногу изводи замах према напред, а друга рука према назад. Овако започето кретање наставља се брзим спуштањем замајне ноге на тло, готово у исто време кад нога која се опружила напушта тло. На тај начин се остварује најдужи први скок у најкраћем могућем временском размаку, а затим се повезано са овим изводе следећи скокови у истим временским размацима који су због инерције све дужи, док де негде око 15 метара, а можда и пре између петог и осмог корака, не постигне нормална дужина скока. Скокови у брзом спринту треба да буду брзи, дуги и ниски.
 
Кад достигне пуну брзину, спринтер се креће око пет корака у секунди. Сваки корак, који зависи од висине спринтера, може мерити и до 2,40 м. Одступања од ове технике има од трчања у кривини, јер тада треба нагнути тело према унутрашњој страни тркалишта и то више уколико је брзина спринта већа и кривина оштрија.