Енигма — разлика између измена

55 бајтова уклоњено ,  пре 5 месеци
нема резимеа измене
Нема описа измене
ознаке: визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
{{Друго значење 2}}
[[Датотека:Enigma Verkehrshaus Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]
'''Енигма''' је била машина за [[шифра|шифровање]] радио-телеграфских порука, употребљавана за вријемевреме [[Други светски рат|Другог свјетскогсветског рата]] од стране [[Вермахт]]а.
 
РијечРеч ''Енигма'' долази из [[Грчка|грчког]] језика и значи 'загонетка'.
 
== Конструкција ==
 
Енигму је конструисао НијемацНемац Артур Шербиус 1923. године. Основао је фирму -{''Chiffriermaschinen AG Berlin''}- ('''Машине за шифровање АГ Берлин''') која је енигму производила, касније даље усавршавала и на тржишту продавала као комерцијални систем за шифровање, првенствено за цивилне намјененамене. Први примјерципримерци су се појавили 20-их година XX века као машина за шифровање телеграфски преношених пословних порука. Мало касније Енигма налази примјенупримену у њемачкојнемачкој војсци и дипломатији, а избијањем Другог свјетскогсветтског рата Енигма је постала стандардна опрема свих војних јединица за везу.
 
Својим изгледом енигма подсјећаподсећа на повећу писаћу машину. Са предње стране има тастатуру од 26 слова изнад које се налази 26 сијалица. Свака од тих сијалица представља једно од 26 излазних слова. Састојала се од тастатуре и више ваљака. Зато се сврстава у групу ''Ротор-Шифровних машина'', као и [[енглеска]] -{''Typex''}- (типекс) или [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[М-325]].
 
Ти ваљци су имали електричне контакте, тако да се при притиску на један тастер тастатуре активира струјно коло од тастера кроз ваљак до монитора, на коме засвијетлизасветли притиснуто слово. Приказана слова су формирала шифровани, односно дешифровани текст. Пошто су се при сваком притиску на тастер тастатуре ваљци даље окретали, иста слова су сваки пут другачије шифрована.
 
У неким савременим компјутерским системима (јуникс) још увијекувек се користи једна [[софтвер]]ска варијанта енигме (-{''crypt''}-).
 
Од стандардне верзије енигме са 3 ваљка и 4 замијењеназамењена пара слова добијају се сл. комбинације шифри:
 
;Положај ваљака
 
Само три ваљка значи производе <math>3! \cdot 263 =
105456</math> комбинација шифре. Да би још више увећала сигурност, енигма је посједовалапоседовала и тзв. ''контактну таблу'', помоћу које су се струјна кола словних парова могла замијенитизаменити. Ако би нпр. укуцали слово А, онда би било активирано струјно коло слова Е, и обрнуто.
 
;Контактна табла
:При избору 4 пара замијењенихзамењених слова из 26 слова, добија се 164.038.875 могућности.
:На почетку се морају из 26 могућих издвојити два слова, затим из 24, па 22 - на крају 20. Пошто редослиједредослед избора не игра никакву улогу, треба се само још поделити бројем могућности та четири пара. Коришћењем биноминалног коефицијента произилази
:<math>\frac{{26 \choose 2} \cdot {24 \choose 2} \cdot {22 \choose 2}
\cdot {20 \choose 2}}{4!} = 164038875</math>
За задату улазну абецеду -{A}-, зависно од неког броја н, врши пресликавања на начин да помера улазну абецеду удесно за н места, па на тај начин добијамо шифровану абецеду. Нпр. уколико имамо неку реч из абецеде -{A}- и желимо је шифровати „кључем“ н, онда ћемо шифровану реч абецеде -{B}- добити тако што свако слово те речи заменимо словом из абецеде -{B}-. Дешифровање се врши обрнутим редоследом.
 
Пример:
Примјер:
Улазна абецеда -{A={a, b, c, d, e}-}, број н=3, па је према томе абецеда -{B={d, e, a, b, c}}-.
 
===== Мапирајућа супституција =====
 
Мапирајућа супституција не употребљава никакво помјерањепомерање. Фиксно је одређено гдјегде се који знак пресликава, тј. сваком знаку -{X}- придружен је одговарајући знак -{Y}- на темељу таблице пресликавања.
 
{|border=1
Анониман корисник