Енигма — разлика између измена

'''Енигма''' је била машина за [[шифра|шифровање]] радио-телеграфских порука, употребљавана за времевријеме [[Други светски рат|Другог светскогсвјетског рата]] од стране [[Вермахт]]а.

РечРијеч ''Енигма'' долази из [[Грчка|грчког]] језика и значи 'загонетка'.

Енигму је конструисао НемацНијемац Артур Шербиус 1923. године. Основао је фирму -{''Chiffriermaschinen AG Berlin''}- ('''Машине за шифровање АГ Берлин''') која је енигму производила, касније даље усавршавала и на тржишту продавала као комерцијални систем за шифровање, првенствено за цивилне намененамјене. Први примерципримјерци су се појавили 20-их година XX века као машина за шифровање телеграфски преношених пословних порука. Мало касније Енигма налази применупримјену у немачкојњемачкој војсци и дипломатији, а избијањем Другог светтскогсвјетског рата Енигма је постала стандардна опрема свих војних јединица за везу.

Својим изгледом енигма подсећаподсјећа на повећу писаћу машину. Са предње стране има тастатуру од 26 слова изнад које се налази 26 сијалица. Свака од тих сијалица представља једно од 26 излазних слова. Састојала се од тастатуре и више ваљака. Зато се сврстава у групу ''Ротор-Шифровних машина'', као и [[енглеска]] -{''Typex''}- (типекс) или [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[М-325]].

Ти ваљци су имали електричне контакте, тако да се при притиску на један тастер тастатуре активира струјно коло од тастера кроз ваљак до монитора, на коме засветлизасвијетли притиснуто слово. Приказана слова су формирала шифровани, односно дешифровани текст. Пошто су се при сваком притиску на тастер тастатуре ваљци даље окретали, иста слова су сваки пут другачије шифрована.

У неким савременим компјутерским системима (јуникс) још увекувијек се користи једна [[софтвер]]ска варијанта енигме (-{''crypt''}-).

Од стандардне верзије енигме са 3 ваљка и 4 замењеназамијењена пара слова добијају се сл. комбинације шифри:

105456</math> комбинација шифре. Да би још више увећала сигурност, енигма је поседовалапосједовала и тзв. ''контактну таблу'', помоћу које су се струјна кола словних парова могла заменитизамијенити. Ако би нпр. укуцали слово А, онда би било активирано струјно коло слова Е, и обрнуто.

:При избору 4 пара замењенихзамијењених слова из 26 слова, добија се 164.038.875 могућности.

:На почетку се морају из 26 могућих издвојити два слова, затим из 24, па 22 - на крају 20. Пошто редоследредослијед избора не игра никакву улогу, треба се само још поделити бројем могућности та четири пара. Коришћењем биноминалног коефицијента произилази

Мапирајућа супституција не употребљава никакво померањепомјерање. Фиксно је одређено гдегдје се који знак пресликава, тј. сваком знаку -{X}- придружен је одговарајући знак -{Y}- на темељу таблице пресликавања.