Дуги рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Ситна измена
Ред 7:
| величина_слике = 300п
| опис_слике =
| датум = 1591 / 1593. – 1606.
| локација = [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Угарска]]
| узрок =
Ред 25:
 
== Увод ==
{{Main article|Света лига папе Климента VIII}}
У српској историографији први је о Дугом рату опширније писао [[Јован Рајић]] у својој Историји (1794—1795). Рат је отпочео великом турском погибијом код Сиска 1593. године, а завршен је потписивањем мира у Житватороку 1606. године. Срби су педесетих година помагали [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмеду-паши Соколовићу]] да [[Опсада Темишвара (1552)|заузме Банат]]. Од тада, они су на тој земљи стасали као војници и као земљорадници. Турска у међувремену води дуг [[Османско-персијски ратови|рат]] са Персијом који је завршен склапањем мира 1590. године након турске победе. На престолу се између 1574. и 1595. године налазио [[Мурат III]]. После утемељења града Карловца 1579. године створен је [[Босански пашалук]] на челу са [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхад-пашом]] из редова Соколовића. На место беглербега дошао је 1591. године [[Хасан-паша Предојевић]] из Клобука. Он је следеће године освојио Бихаћ (град је бранио [[Тома Бакач-Ердеди|Тома Ердеди]]) и подигао град Петрињу (Новиград) на Купи како би олакшао нападе на Хрватску. Установљен је [[Бихаћки санџак]] на чије чело је постављен [[Рустем-бег]]. Хасан-паша Предојевић кренуо је ка Београду са циљем да нападне Аустрију и тако отпочне рат. Тада је дошло до смене на везирском престолу и Предојевић је изгубио подршку коју је имао у [[Сијавуш-паша|Сијавуш-паши]]. На везирско место поново је дошао [[Коџа Синан-паша|Синан-паша]]. Хасан-паша Предојевић је кренуо ка Сиску. Хришћанску војску предводили су Тома Ердеди, [[Рупрехт Егенберг]] и [[Андрија Ауершперг|Андрија Турјачки]]. Турци су доживели [[Битка код Сиска|пораз]] који је довео до објаве рата од стране Цариграда. Августа исте године освојен је Сисак. Септембра 1593. године Синан-паша се налази у Београду.
 
Ред 33:
 
== Банатски устанак ==
{{Main article|Банатски устанак}}
Власи у Банату задржали су титуле кнеза и [[примићур]]а. У Банату су кнезови називани и нахијским ћехајама. Упоредо са њима постојала је и служба бирова који су бирани на одређено време и једино су плаћали порез на овце. Укидањем порезних олакшица Срба у Банату Турци су целу једну област предодредили за устанак. Напредовање хришћанске војске охрабрило је Србе. Рудолфови војници заузимају и разарају Филек и освајају Новиград. Преговори се воде о заједничкој акцији Сигисмунда Баторија, ердељског кнеза, и господара Влашке и Молдавије. Ердељски кнез био је вољан да се дигне против Турака, али је наилазио на отпор ердељских сталежа. Ипак, ердељске власти мирно су допуштале да се српске устаничке чете формирају на њиховој територији. Влашки војвода [[Михај Храбри|Михаило Храбри]] и молдавски војвода [[Арон од Тиранта|Арон]] одрекли су се послушности султану. Батори се све више удаљавао од Порте. Срби учествују у опсади Острогона од стране надвојводе Матије.
 
Ред 48:
 
== Старина Новак ==
{{Main article|Старина Новак}}
[[Датотека:Старина Новак (рођен је око 1520. године).jpg|270п|мини|лево|[[Старина Новак]]]]
 
Савремени документи с краја 16. и почетка 17. века сведоче о историјској личности која је ратовала у војсци Михаила Храброг. Био је то чувени Баба Новак или Старина Новак. У усменом предању, Старина Новак се касније појавио као горски хајдук и то на гори Романији. Рођен је у Поречу на Дунаву око 1520. године. Српског је порекла. У војсци Михаила Храброг први пут се спомиње 1595. године када је влашки војвода прешао Дунав код Никопоља и пустошио до Балкана. Михаило Храбри тада је запазио Старину Новака и његове хајдуке и узео их у своју службу. Војска Синан-паше потучена је августа 1595. године код Ђурђева. Исте или сличне хајдучке подухвате неки историчари приписивали су и Дели Марку.
Ред 59:
 
== Мир ==
{{Main article|Мир у Житватороку}}
[[Датотека:Zsitvatő.JPG|250п|мини|Споменик у месту потписивања мира]]