|
'''Управа државне безбедности''' (скраћ. '''УДБ''', верз. скраћ. '''Удба'''; {{јез-мак|Управа за државна безбедност}}, {{јез-слв|Uprava državne varnosti}}) била је цивилна обавештајна служба Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) од 1946. до 1966. године.
Формирана је [[1946]]. реорганизацијом [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНОЗНА) на цивилни и војни одсек. Тада је од Првог и Другог одсека ОзнеОЗНЕ, при Министарству унутрашњих послова ФНРЈ, формирана Управа државне безбедности, док је од Трећег одсека ОзнеОЗНЕ, при Министарству народне одбране, формирана [[Контраобавештајна служба]] (КОС) [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]].
Функционисала је на сличним принципима као совјетски [[Комитет државне безбедности СССР|Комитет државне безбедности]] (КГБ). Као цивилна контраобавјештајна служба налазила у саставу Министарства унитрашњих послова (касније Савезни секретеријат за унутрашње послове), и састојала се од четири главна одсека која су се бавили:
* техником праћења и прислушкивања.
У првим поратним годинама, УдбаУДБА се бавила елиминацијом непријатеља нове власти, најчешће из редова странака и политичких опција поражених у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Од [[1948]]. године, један од главних задатака Удбе била је елиминација „унутрашњег непријатеља”, што је укључивало чак и чланове [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], за које се сумњало да подржавају Резолуцији [[Информбиро]]а и одржавају тајне везе са [[Совјетски Савез|Совјетским Савезом]]. Захваљујући томе, Удба је стекла огромну моћ, која је почела угрожавати чак и самог председника СФРЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и довела до [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Брионског пленума]] [[ЦК СКЈ]], јула [[1966]]. године, на коме је са свих дотадашњих функција смијењен [[Александар Ранковић]].
УдбаУДБА је тада реорганизована и име јој је промењено у [[Служба државне безбедности]] (СДБ), а од [[1967]]. је федерализована, односно свака република је добила властиту службу безбедности, док је на федералном ниву остала Савезна служба државне безбедности, чија су се овлашћења све више смањивала.
{{Обавештајне службе Друге Југославије}}
| 