Логор Билећа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена бр. 23786341 корисника 87.116.165.205 (разговор)
ознака: поништење
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 12:
По угледу на концентрационе логоре у [[Трећи рајх|Трећем рајху]] и фашистичкој Италији, власт Краљевине Југославије је јануара [[1935]]. године основала [[логор Вишеград|концентрациони логор у Вишеграду]], али је он под притиском јавности био затворен већ у марту. Потом су при постојећим затворима у [[Лепоглава|Лепоглави]], [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[Марибор]]у, [[Београд]]у (у затворима „[[Главњача]]“ и на [[Затвор на Ади Циганлији|Ади Циганлији]]) и др, оснивана посебна одељења за политичке затворенике.
 
Уплашена почетком Другог светског рата, 1. септембра 1939. године, као и све већим политичким немирима у земљи, који су кулминирали штрајковима рудара у Трбовљу и Храснику, као и великим демонстрацијама у Београду, 14. децембра 1939. године, [[Друга влада Драгише Цветковића|Влада Драгише Цветковића]] долази на идеју да формира концентрациони логор за политичке противнике. Пошто је [[26. август]]а потписивањем [[Споразум Цветковић—Мачек|споразума „Цветковић-Мачек“]] била распуштена [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народна скупштина]], Намесништво је донело Уредбу, којом је овластило Владу да може мењати већ потојећепостојеће законе и уредбе, као и доносити нове. На основу ове Уредбе, Влада је [[15. децембар|15. децембра]] [[1939]]. године донела „Уредбу о изменама и допунама Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави“, по којој су управно-полицијске власти могле упутити на боравак у друго место лица која ремете ред и мир или одредити место становања под надзором власти.
 
Убрзо по доношењу ових измена „Закона о заштити јавне безбедности“ дошло је до хапшења великог броја лица, који су код полиције били евидентирани као комунисти или су се већ налазили на издравањуиздржавању затворских казни због пропагирања комунизма.
 
Као место за оснивање концентрационог логора за политичке затворенике изабрана је [[Билећа]], мало херцеговачко место, које је сматрано неразвијеним и забаченим, без радничке класе, која би се могла организовано супротставити режиму. У старим аустријским казаматима, претходно турској касарни, организован је затвор са четири собе – словеначком, македонском, српском и женском собом. Управник логора био је начелник Билећког среза Миливоје Јојић, док је безбедност у логору одржавао жандармеријски поручник Рајко Терзић, са специјалним водом жандарма.
Ред 20:
Поред логора у Билећи, готово истовремено, крајем децембра 1939. године, био је формиран још један логор за комунисте — при постојећем затвору у Лепоглави. [[Логор Лепоглава]] служио је за изолацију комуниста и антифашиста yхапшених на територији тада успостављене [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]]. За разлику од логора у Билећи, који је под притиском јавности био расформиран, логор у Лепоглави је наставио да постоји све до [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], када су управу над логором преузеле [[усташе]], које су касније већину затворених стрељале.
 
Прва група од 25 затвореника доведена је у логор у Билећи [[18. јануар]]а [[1940]]. године и у њој су се налазили углавном истакнути београдски комунисти, похапшени, уочи [[Нова година|Нове године]]. Међу њима су била и тројица чланова [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] – [[Моша Пијаде]], [[Иван Милутиновић]] и [[Иво Лола Рибар]]. После ове групе, доведено је неколико комуниста из [[Нови Сад|Новог Сада]], а затим почетком фебруара група комуниста из [[Македонија|Македоније]] и на крају група комуниста из [[Словенија|Словеније]]. У логор у Билећи су такође били затварани и [[Југословени у Шпанском грађанском рату|бивши учесници Шпанског грађанског рата]], који су се легално вратили у земљу, после одлуке Владе од октобра 1939. године.
 
Од самог формирања логора у Билећи, [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] је повела веома оштру кампању за укидање овог логора. У овој кампањи, придружиле су јој се и друге демократске и опозиционе групе. По задатку Централног комитета КПЈ у Билећу је био послат [[Миро Попара]], члан Обласног комитета КПЈ за Херцеговину, који је имао задатак да успостави везу са логорашима и да чланове КПЈ и грађане Билеће мобилише у борбу за укидање логора.