Повардарје — разлика између измена

Повардарје у најширем (хидрографском) смислу обухвата сва подручја у сливу реке [[Вардар]]а. Дели се на горње и доње. Горње Повардарје обухвата области у горњем сливу реке Вардара, до клисуре [[Демиркапијска клисура|Демир Капија]] (ЖелезнаГвоздена врата). Доње Повардарје обухвата области око доњег тока реке Вардара, од ЖелезнихГвоздених врата до [[Солунски залив|Солунског залива]].

[[Датотека:Vardar vo Demir Kapiskata klisura.jpg|мини|десно|240п|ЖелезнаГвоздена врата ([[Демиркапијска клисура|Демир Капија]])]]

У ужем (хорографском) смислу, Повардарје обухвата области које се простиру непосредно уз ток реке Вардара. Дели се на више целина, које су различито дефинисане, тако да у литератури долази до терминолошког преклапања. У најужем смислу, Повардарје обухвата вардарску долину од Дервентске клисуре и [[Скопско поље|Скопске котлине]] на северу, до старог града Просека, код ЖелезнихГвоздених врата ([[Демиркапијска клисура|Демир Капија]]) на југу. У ужем Повардарју су смештени градови: [[Скопље]], [[Велес (град)|Велес]], [[Кавадарци]], [[Неготино]] и [[Демир Капија]].

Повардарје има мешану климу, од [[Умереноконтинентална клима|умерено континенталне]] која превладава на северу, до готово [[Средоземна клима|медитеранске]], која започиње јужно од ЖелезнихГвоздених врата (Демир Капија). Благи бреговити предео Повардарја погодан је за развој виноградарства, тако да назив области представља [[синоним]] за истоимену [[Енологија|енолошку]] регију. У области Повардарја се налази и познати археолошки локалитет — [[Антика|антички]] град [[Стоби]].