Роза Паркс — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 2 месеца
Упркос најранијим сећањима везаних уз љубазност белих странаца изнесених у Парксовој [[Аутобиографија|аутобиографији]], околности у којима се налазила нису јој дозвољавале да игнорише [[расизам]]. Када је [[Кју-клукс-клан|Кју клукс клан]] марширао улицом и пролазио испред њене куће, Парксова се сећа да је њен деда био прислоњен на улазна врата са пушком. Индустријска школа у Монтгомерију, иако су је за црну децу основали белци са севера, горела је два пута.
 
Године [[1932]]. Роза се удала за Рејмонда Паркса, бријача из Монтгомерија. Рејмонд је био члан групе која је сакупљала новац за подршку групе црнаца који су неправедно били оптужени за силовање две беле жене. Након удаје, Роза је радила разне послове, од посла кућне помоћнице до испомоћи у болници. На мужев наговор [[1933]]. године довршила је своје средњошколско образовање. У то време свега је нешто мање од 7% афро-Американаца ималиимало средњошколску диплому. Упркос такозваном закону Џима Крова који је у великој мери отежавао црнцима политичко учешће, Роза је у свом трећем покушају успела да се региструје за гласање.
 
У [[децембар|децембру]] [[1943]]. године Парксова је постала активна чланица Покрета за људска права, придружујући се подружници НААКП-а у Монтгомерију. <ref>{{cite web |last1=CUNY |first1=Jeanne Theoharis Jeanne Theoharis is distinguished professor of political science at Brooklyn College of |last2=Theoharis |first2=author of the award-winning "The Rebellious Life of Mrs Rosa Parks " |last3=book |first3=Brian Purnell are editors of the forthcoming |last4=North." |first4="The Strange Careers of the Jim Crow |title=How history got the Rosa Parks story wrong |url=https://www.washingtonpost.com/posteverything/wp/2015/12/01/how-history-got-the-rosa-parks-story-wrong/ |website=Washington Post |accessdate=10. 10. 2019 |language=en}}</ref> Радила је волонтерски као секретарица председника Едгара Никсона. О својој позицији, касније је рекла: „Била сам једина жена тамо, а њима је била потребна секретарица и ја сам била сувише стидљива како бих рекла не“.
Анониман корисник