Аглутинативни језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправка линка
Ред 14:
Разлика између аглутинативних и фузионих језика обично није оштра. Веома мали број језика је „чист“ по овом критеријуму. Највећи број језика нагиње на једну или другу страну. По творби речи, [[Немачки језик|немачки]] и [[холандски језик]] подсећају на аглутинативне језике, али не и по [[деклинација|деклинацији]].
 
Добри примери аглутинативних језика су [[Баскијски језик|баскијски]], [[Турски језик|турски]], [[Чеченски језик|чеченски]], [[дравидски језици]], [[уралски језици]] ([[Фински језик|фински]], [[Естонски језик|естонски]], [[Мађарски језик|мађарски]]), [[Јапански језик|јапански]], [[Корејски језик|корејски]], [[инуктитут]], [[свахили]], [[есперанто]], неки језици америчких домородаца, као и [[Клингонски језик|клингонски]]. Друге примере налазимо у раној историји Блиског истока: [[еламитски језик]], [[урату језик]], [[хетитски језик]], [[сумерски језик]].
 
Аглутинативни језици у принципу имају велики број афикса/морфема по речи и наглашено исказују правилност. На пример, [[јапански језик]] има само три неправилна глагола. [[Турски језик]], само један.