Брест (Белорусија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Мењам датотеку Berastre_stiag.svg другом датотеком Flag_of_Brest,_Belarus.svg (CommonsDelinker; разлог: File renamed:) |
мНема описа измене |
||
Ред 32:
Овде се налази [[Брестовска тврђава|тврђава-херој]], која је тај статус добила због борби које су вођене у Бресту током немачке опсаде у првим недељама Другог светског рата.
==Порекло назива==
Неколико теорија покушава да објасни порекло имена града. Можда има словенски корен ''береста'' што значи ''[[бреза]]'' или [[Кора_(ботаника)|''кора'']]. Име би такође могло да потиче од словенског корена ''берест'' што значи ''[[Брест_(биљка)|брест]]''. Такође можда потиче и од [[Литвански_језик|литванске]] речи ''brasta'' што значи ''[[Плићак]]''.<ref>Encyclopedia Lituanica. Boston, Massachusetts, Vol. I, p.409. LCC74-114275</ref>
Некада центар јеврејске науке, град на [[Јидиш_(језик)|јидишу]] носи име {{lang|yi|בריסק}} ({{lang|yi-Latn|Brisk}}), отуда и термин ''Брискер'' који се користи за описивање следбеника утицајне породице [[рабин]]а Соловејчик. Традиционално, белоруски говорници су град звали {{lang|be|Берасце}} ({{lang|be-Latn|Bieraście}}).
Брест је постао део [[Велика_кнежевина_Литванија|Велике кнежевине Литваније]] 1319. године.<ref>{{cite book |last1= Auzias |first1= Dominique |last2= Labourdette |first2= Jean-Paul |chapter= Brest et sa région |title= Biélorussie |url= https://books.google.com/books?id=GTMVnlCyezAC |series= Country Guides |publisher= Petit Futé |date= 2010 |page= 121 |isbn= 9782746937796 |quote= {{lang|fr|D'abord russe, ensuite polonaise, en 1319, Brest est conquis par le prince Gedimin et rattaché au grand-duché de Lituanie.}} [At first Russian, then Polish, Brest in 1319 was conquered by Prince Gediminas and absorbed into the grand Duchy of Lithuania.]}}</ref> У [[Државна_заједница_Пољске_и_Литваније|Пољско-литванској заједници]] формираној 1569. године, град је постао познат на [[Пољски језик|пољском]] као {{lang|pl| Brześć}}, историјски {{lang|pl|Brześć Litewski}} (у буквалном преводу: ''Литвански Брест'', за разлику од [[Бжешћ Кујавски|Бжешћа Кујавског]]). {{lang|pl|Brześć|italics= no}} је постао део [[Руска_Империја|Руске Империје]] под именом {{lang|ru-Latn|Brest-Litovsk}} или {{lang|ru-Latn|Brest-Litovskii}} ({{lang-ru|Брест-Литовск}}, {{lang|ru|Брест-Литовский}}, у буквалном преводу ''Литвански Брест'') током Треће поделе Пољско-литванске заједнице 1795. године. После Првог светског рата и поновног рођења Пољске 1918. године, влада [[Друга_пољска_република|Друге пољске републике]] је 20. марта 1923. године преименовала град у {{lang|ru-Latn|Brześć nad Bugiem}} (''Брест на Бугу'').<ref>Kancelaria Sejmu RP (2013), [http://isap.sejm.gov.pl/DetailsServlet?id=WDU19230390269 Dz.U. 1923 nr 39 poz. 269 ] ISAP Archive. Link to PDF document.</ref> После Другог светског рата, град је постао део [[Белоруска_Совјетска_Социјалистичка_Република|Белоруске ССР]] са поједностављеним именом Брест.
На грбу Бреста, усвојеном 26. јануара 1991. године, налази се стрела у разапетом луку усмерена на горе, на небескоплавом штиту. Алтернативни грб има црвени штит. [[Сигисмунд II Август]], краљ Пољске и велики кнез Литваније, први је доделио Бресту грб 1554. године.
==Историја==
[[File:Brest Lm.jpg|thumb|left|150x150px| Године 1019. Брест се први пут помиње у хроникама као ''Берестје'']]
Град су основали [[Словени]]. Као град, Брест – ''Берестје'' у [[Кијевска_Русија|Кијевској Русији]] – први пут се помиње у ''[[Повест_минулих_лета|Првој хроници]]'' 1019. године када је [[Кијевска Русија]] освојила упориште од Пољака. То је један од најстаријих градова у Белорусији.<ref>{{Cite web|url=http://www.minskguide.travel/about_belarus/brest_the_third_oldest_city_of_belarus.html|title=Brest as a tourist destination – private Minsk tours|date=20 June 2011|access-date=13 March 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150318223102/http://www.minskguide.travel/about_belarus/brest_the_third_oldest_city_of_belarus.html#|archive-date=18 March 2015|url-status=dead}}</ref> Често је разлог сукоба пољских владара (краљева, главних војвода и војвода [[Мазовија|Мазовије]]) и кнезова Кијевске Русије, коју су [[Монголи]] опустошили 1241., а обновљена је тек 1275. Касније је била део територије [[Велика_кнежевина_Литванија|Велике кнежевине Литваније]].
=== У Великој кнежевини Литванији ===
Године 1390. Брест је постао први град у земљама које су сада у саставу Белорусије који је добио [[Магдебуршко право]]. Године 1419. постао је седиште старешина у новоствореном Тракајском војводству.
==== Литвански крсташки рат ====
Његова предграђа су спалили [[Тевтонски_ред |Тевтонски витезови]] 1379. Године 1409. било је место састанка краља [[Владислав_II_Јагело|Владислава II]], великог кнеза [[Витолд]]а и [[татари|татарског]] [[Кан_(титула) |кана]] на иницијативу надбискупа Миколаја Трабе, да се спрема за рат са Тевтонским витезовима. Године 1410. град је сакупио коњички одред који је учествовао у пољско-литванској победи у [[Битка_код_Гринвалда|бици код Гринвалда]].
=====17. век=====
Године 1500. поново су га спалили [[Кримски Татари]]. У 1566. години, указом [[Сигисмунд_II_Август|Сигисмунда II]], створено је ново војводство – Брест Литовско војводство.
За време уније [[Државна_заједница_Пољске_и_Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]] и [[Шведска|Шведске]] под краљем [[Сигисмунд_III_Васа|Сигисмундом III]] ([[Пољско-шведска унија]]), тамо су одржавана краљевска заседања. У 1594. и 1596. био је место састанка два изузетна сабора регионалних епископа [[Католичка_црква|римокатоличке цркве]] и [[Православна_црква|православне цркве]]. Сабор 1596. године [[Брестовска_унија|основао]] је [[Источне_католичке_цркве#Унијаћење_православаца|Унијатску цркву]] (познату и као [[Белоруска гркокатоличка црква]] у Белорусији и [[Украјинска гркокатоличка црква]] у [[Украјина|Украјини]]).
[[File:Bieraście Litoŭskaje. Берасьце Літоўскае (E. Dahlbergh, 1657) (2).jpg|thumb|Опсада Бреста [[Ерик_Далберг|Е. Далберга]], 1657.|left]]
===Опсаде града===
Године 1657. и поново 1706. године, град и замак су заузимали [[Шведско_царство |Швеђани]] током [[Шведско-пољски_ратови |својих инвазија]] на Пољско-литванску државну заједницу. Затим, у нападу са друге стране, 13. јануара 1660. године, инвазијска [[Руско_царство |московска]] војска под командом Ивана Андрејевича Хованског заузела је замак Брест у раном јутарњем изненадном нападу (град је раније заузет), и масакрирала 1.700 бранилаца и њихове породице (према аустријском посматрачу капетану Розештајну).
===Поделе===
Дана 23. јула 1792. године, Литванци који су се бранили и инвазијска руска царска армија водили су битку.
Дана 19. септембра 1794. године, област између Бреста и [[Тереспол]]а била је место још једне битке коју је победила инвазиона руска царска војска предвођена [[Александар_Суворов |Суворовим]] над пољско-литванском дивизијом под генералом Каролом Сјераковским. Након тога, Брест је припојен Русији када је Пољско-литванска заједница по трећи пут подељена 1795. године.
===19. век===
Током руске владавине у 19. веку, у граду и око њега подигнута је [[Брестовска тврђава]]. Руси су срушили Пољски краљевски замак и већину Старог града "да би направили места" за тврђаву. Главна јеврејска синагога у граду, Хорална синагога, завршена је око 1862. године.
===Први светски рат===
[[File:bfc Brest train station.jpg|thumb|180px| Брестовска железничка станица за време [[Први светски рат|Првог светског рата]], 1915.]]
Током [[Први_светски_рат|Првог светског рата]], град је заузела царска немачка војска 25. августа 1915, током Великог повлачења 1915. Убрзо након што је Брест пао у немачке руке, ратни песник Август Страм, који је назван "првим од [[Експресионизам|експресиониста]]" и један од "најиновативнијих песника Првог светског рата,"<ref>Tim Cross (1988) ''The Lost Voices of World War I'', page 124.</ref> упуцан је у главу током напада на оближње руске положаје 1. септембра 1915. године.
У марту 1918. године, у Брестској тврђави на западној периферији Бреста на ушћу реке Буг у реку Мухавец, потписан је [[Брест-литовски мир]], којим је окончан рат између [[Руска_Совјетска_Федеративна_Социјалистичка_Република|Совјетске Русије]] и [[Централне_силе|Централних сила]], и а град и његов околни регион припали су Немачком царству. Овај уговор је накнадно поништен уговорима који су окончали рат а још више догађајима и дешавањима у Немачкој и источној Европи. Током 1918. године град је постао део Подолског губерније [[Украјинска_Народна_Република|Украјинске НР]] као резултат преговора и сопственог уговора између делегације украјинске Централне Раде и Централних сила.<ref>{{cite book |last1= Katchanovski|first1= Ivan|last2= Zenon E.|first2= Kohut|last3= Bohdan Y. |first3= Nebesio|last4= Myroslav|first4= Yurkevich|date= 2013|title= Historical Dictionary of Ukraine|publisher= Scarecrow Press|pages= 60–61|isbn= 9780810878471}}</ref>
=== Друга пољска република ===
Након [[Пољско-совјетски_рат|Пољско-совјетског рата]] Брест је постао део [[Друга_пољска_република|Друге пољске републике]], са границама формално признатим [[Споразум_у_Риги|споразумом у Риги]] 1921. године. Преименован је у ''Brześć nad Bugiem'' (''Брест на Бугу'') 20. марта 1923. у Пољској и назван главним градом Полеског војводства у складу са традицијом пре 1795. године. Током двадесет година суверенитета Пољске, од укупно 36 потпуно нових школа основаних у граду, отворено је десет јавних и пет приватних јеврејских школа, са наставом на [[Јидиш_(језик) |јидишу]] и хебрејском језику. Прва јеврејска школа у историји Брзешћа отворена је 1920. године, скоро одмах након што је Пољска стекла независност. Године 1936. Јевреји су чинили 41,3% становништва Брзешћа или 21.518 грађана. Око 80,3% приватних предузећа водили су Јевреји.<ref name="Davies">Norman Davies, ''God's Playground'' (Polish edition), Second volume, p.512-513</ref><ref name="Jerzy Tomaszewski">{{cite book|title=Economic Change and the National Question in Twentieth-century Europe|author=Alice Teichova|author-link=Alice Teichova|author2=Herbert Matis|author3=Jaroslav Pátek|year=2000|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=8UVxY-8Xk-sC&q=nowogrodek++++minorities&pg=PA345 | isbn=978-0-521-63037-5 | pages=342–344}}
</ref><ref name="Stosunki">[https://web.archive.org/web/20100529211839/http://old.bialorus.pl/index.php?secId=49&docId=57&&Rozdzial=historia Stosunki polsko-białoruskie pod okupacją sowiecką], (''Polish-Byelorussian relations under the Soviet occupation''). ''Bialorus.pl''</ref> У Брестовској тврђави су биле стациониране трупе Пољске војске 9. војне области са својим штабом.
[[File:Bundesarchiv Bild 101I-121-0011A-23, Polen, Siegesparade, Guderian, Kriwoschein.jpg|thumb|260px|Немачко-совјетска војна парада у Брест-Литовску на крају инвазије на Пољску. У центру су генерал-мајор [[Хајнц Гудеријан]] из [[Вермахт]]а и бригадир [[Семјон Кривошејин]] из [[Црвена_армија|Црвене армије]].]]
Током немачке [[Инвазија на Пољску|инвазије на Пољску]] 1939. године, град је бранио мали гарнизон од четири пешадијска батаљона под командом генерала Константија Плисовског од XIX оклопног корпуса генерала [[Хајнц_Гудеријан|Хајнца Гудеријана]]. После четири дана тешких борби, пољске снаге су се 17. септембра повукле ка југу. Истог дана почела је [[совјетска инвазија на Пољску]]. Као резултат тога, совјетска [[Црвена армија]] је ушла у град крајем септембра 1939. према Тајном протоколу пакта [[Споразум_Рибентроп—Молотов|Рибентроп—Молотов]] а заједничка нацистичко-совјетска војна парада одржана је 22. септембра 1939. Док Белоруси то сматрају поновним уједињењем Белоруске нација под једном изборном јединицом ([[Белоруска_Совјетска_Социјалистичка_Република|БССР]] у то време), Пољаци то сматрају датумом када је град изгубљен. Током совјетске контроле (1939–1941), пољско становништво је било подвргнуто хапшењима, погубљењима и масовним депортацијама у [[Сибир]] и [[Казашка_Совјетска_Социјалистичка_Република|Казашке ССР]].
Град је имао претежно јеврејско становништво током руског периода владавине: 30.000 од 45.000 укупног становништва према руском попису из 1897. године, што је пало на 21.000 од 50.000 према пољском попису из 1931.<ref>Joshua D. Zimmerman, ''Poles, Jews, and the politics of nationality'', [[University of Wisconsin Press]], 2004, {{ISBN|0-299-19464-7}}, [https://books.google.com/books?id=6sbr9cZyw_4C&pg=PA16&dq=population+Brest+Poles+Jews&lr=&as_brr=3&ei=HS_3SZ2-NITyzQSUtaWtBQ Google Print, p.16]</ref><ref name=Browning>Christopher R. Browning, ''Nazi policy, Jewish workers, German killers', [https://books.google.com/books?id=Ewncj-TwLycC&pg=PA124&dq=population+Brest+Poles+Jews&lr=&as_brr=3&ei=HS_3SZ2-NITyzQSUtaWtBQ Google Print, p.124]</ref>
=== Операција Барбароса и даље ===
Дана 22. јуна 1941. године, Брестовску тврђаву и град су напале снаге [[Трећи рајх|Трећег рајха]] првог дана [[Операција_Барбароса|операције Барбароса]]. Тврђава је издржал [[Опсада_Бреста |шест дана]]. Скоро сви браниоци совјетске војске су погинули. Немци су Брест ставили под управу ''[[Рајхскомесаријат_Украјина|Рајхскомесаријата Украјине]]''. Преостало општинско јеврејско становништво (око 20.000) је спроведено у гето који су успоставиле немачке власти у децембру 1941. и касније убијено у октобру 1942. Само седам Јевреја преживело је нацистичка погубљења.<ref name=Browning/> Град је ослободила [[Црвена армија]] 28. јула 1944. године.
Почетком 2019. године, масовна гробница са посмртним остацима 1.214 људи пронађена је у зони Брестовског гета током грађевинског пројекта. За већину се верује да су били Јевреји које су убили нацисти.<ref>{{cite news |last=Liphshiz |first=Cnaan |date=22 February 2019 |title=Remains of Hundreds of Bodies Unearthed at Former Jewish Ghetto in Belarus |url=https://www.jpost.com/Diaspora/Antisemitism/Remains-of-hundreds-of-bodies-unearthed-at-former-Jewish-ghetto-in-Belarus-581444 |newspaper=The Jerusalem Post |access-date=28 February 2019|agency=Jewish Telegraphic Agency|url-status=live|archive-date=11 June 2021|archive-url=https://archive.today/2021.06.11-045502/https://www.jpost.com/Diaspora/Antisemitism/Remains-of-hundreds-of-bodies-unearthed-at-former-Jewish-ghetto-in-Belarus-581444}}</ref><ref>{{cite web
|url=https://www.nytimes.com/2019/04/27/world/europe/belarus-holocaust-mass-grave.html
|first=Andrew|last=Higgins
|website=[[New York Times]]
|access-date=11 June 2021 |url-status=live
|date=27 April 2019
|title=Belarus Building Site Yields the Bones of 1,214 Holocaust Victims
|archive-url=https://archive.today/2019.04.27-185129/https://www.nytimes.com/2019/04/27/world/europe/belarus-holocaust-mass-grave.html
|archive-date=27 April 2019
}}</ref>
==Географија==
Брест лежи уз реку [[Мухавец]]. Река тече на запад кроз град, дели га на северни и јужни део, а код Брестовске тврђаве се спаја са реком [[Буг]]. Река тече мирно и полако. Може се ускочити на сплав и опуштајуће плутати низ ову реку. Данас река у Бресту изгледа прилично широко. Око Бреста је терен прилично раван. Река има изузетно широку [[Poplavna_ravnica|поплавну равницу]], пречника око 2 до 3 километра. Брест је у прошлости био подложан поплавама. Једна од најгорих поплава у забележеној историји догодила се 1974.
Део плавног подручја је обновљен хидрауличним рударством. Осамдесетих година прошлог века, велики багери копали су песак и глину из корита реке да би изградили обале. Након јаружања, река је продубљена, а обале реке порасле. Данас река не излази из корита.
Током 2000-их година развијена су два нова стамбена насеља на југозападу Бреста.
Источно од Бреста, [[канал Дњепар—Буг]] изграђен је средином деветнаестог века спојивши реку са [[Пина|Пином]], притоком реке [[Припјат_(река)|Припјат]] која се улива у [[Дњепар]]. Тако Брест има бродску руту све до [[Црно_море|Црног мора]]. Да није насипа и запуштених брана западно од Бреста, бродарство северозападне Европе било би повезано и са Црним морем
==Клима==
Брест има [[Умереноконтинентална_клима|умереноконтиненталну климу]] али благо нагиње ка океанској због неправилних зимских температура које се углавном крећу око тачке смрзавања. Међутим, лета су топла и под утицајем његовог унутрашњег положаја у поређењу са областима ближе Балтичком мору.
{{Weather box
|location = Брест (1991–2020, екстреми 1888–данас)
|single line = Yes
|metric first = Yes
|Jan record high C = 11.6
|Feb record high C = 17.2
|Mar record high C = 22.8
|Apr record high C = 30.7
|May record high C = 32.1
|Jun record high C = 34.3
|Jul record high C = 36.6
|Aug record high C = 36.7
|Sep record high C = 34.4
|Oct record high C = 26.4
|Nov record high C = 19.0
|Dec record high C = 14.5
|year record high C = 36.7
|Jan high C = 0.0
|Feb high C = 1.7
|Mar high C = 7.0
|Apr high C = 14.4
|May high C = 20.2
|Jun high C = 23.5
|Jul high C = 25.6
|Aug high C = 25.0
|Sep high C = 19.2
|Oct high C = 12.6
|Nov high C = 6.0
|Dec high C = 1.4
|year high C = 13.1
|Jan mean C = -2.3
|Feb mean C = -1.2
|Mar mean C = 2.7
|Apr mean C = 9.2
|May mean C = 14.5
|Jun mean C = 18.0
|Jul mean C = 19.9
|Aug mean C = 19.2
|Sep mean C = 13.9
|Oct mean C = 8.4
|Nov mean C = 3.4
|Dec mean C = -0.8
|year mean C = 8.7
|Jan low C = -4.5
|Feb low C = -3.8
|Mar low C = -0.8
|Apr low C = 4.3
|May low C = 9.1
|Jun low C = 12.6
|Jul low C = 14.7
|Aug low C = 13.9
|Sep low C = 9.4
|Oct low C = 5.0
|Nov low C = 1.2
|Dec low C = -2.9
|year low C = 4.9
|Jan record low C = -35.5
|Feb record low C = -28.1
|Mar record low C = -22.6
|Apr record low C = -6.2
|May record low C = -4.2
|Jun record low C = 2.1
|Jul record low C = 5.8
|Aug record low C = 1.3
|Sep record low C = -2.8
|Oct record low C = -9.9
|Nov record low C = -19.2
|Dec record low C = -25.1
|year record low C = -35.5
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 36
|Feb precipitation mm = 35
|Mar precipitation mm = 33
|Apr precipitation mm = 39
|May precipitation mm = 67
|Jun precipitation mm = 68
|Jul precipitation mm = 83
|Aug precipitation mm = 62
|Sep precipitation mm = 56
|Oct precipitation mm = 42
|Nov precipitation mm = 39
|Dec precipitation mm = 40
|year precipitation mm = 600
|Jan snow depth cm = 6
|Feb snow depth cm = 7
|Mar snow depth cm = 3
|Apr snow depth cm = 0
|May snow depth cm = 0
|Jun snow depth cm = 0
|Jul snow depth cm = 0
|Aug snow depth cm = 0
|Sep snow depth cm = 0
|Oct snow depth cm = 0
|Nov snow depth cm = 1
|Dec snow depth cm = 4
|year snow depth cm = 7
|Jan humidity = 85
|Feb humidity = 82
|Mar humidity = 75
|Apr humidity = 66
|May humidity = 66
|Jun humidity = 69
|Jul humidity = 70
|Aug humidity = 71
|Sep humidity = 78
|Oct humidity = 81
|Nov humidity = 86
|Dec humidity = 87
|year humidity = 76
|Jan rain days = 11
|Feb rain days = 9
|Mar rain days = 12
|Apr rain days = 12
|May rain days = 16
|Jun rain days = 16
|Jul rain days = 16
|Aug rain days = 12
|Sep rain days = 15
|Oct rain days = 14
|Nov rain days = 14
|Dec rain days = 13
|year rain days = 160
|Jan snow days = 16
|Feb snow days = 16
|Mar snow days = 10
|Apr snow days = 3
|May snow days = 0.1
|Jun snow days = 0
|Jul snow days = 0
|Aug snow days = 0
|Sep snow days = 0
|Oct snow days = 1
|Nov snow days = 7
|Dec snow days = 14
|year snow days = 67
|Jan sun = 49
|Feb sun = 70
|Mar sun = 134
|Apr sun = 176
|May sun = 249
|Jun sun = 259
|Jul sun = 263
|Aug sun = 247
|Sep sun = 174
|Oct sun = 120
|Nov sun = 47
|Dec sun = 34
|year sun = 1822
|Jan percentsun = 19
|Feb percentsun = 25
|Mar percentsun = 36
|Apr percentsun = 42
|May percentsun = 51
|Jun percentsun = 52
|Jul percentsun = 52
|Aug percentsun = 54
|Sep percentsun = 45
|Oct percentsun = 36
|Nov percentsun = 18
|Dec percentsun = 14
|year percentsun = 41
|source 1 = Pogoda.ru.net<ref name=pogoda>{{cite web | url = http://www.pogodaiklimat.ru/climate/33008.htm | title = Weather and Climate- The Climate of Brest | publisher = Weather and Climate (Погода и климат) | language = ru | access-date = 8 November 2021}}</ref>
|source 2 = Белоруско одељење за хидрометеорологију (подаци о сунчаним данима из 1949–1951 и 1953–2000)<ref>{{cite web
|archive-url = https://web.archive.org/web/20170426031859/http://www.pogoda.by/climat-directory/?page=289
|archive-date = 26 April 2017
|url = http://www.pogoda.by/climat-directory/?page=289
|title = Солнечное сияние. Обобщения III часть: Таблица 2.1. Характеристики продолжительности и суточный ход (доли часа) солнечного сияния. Продолжение.
|publisher = Department of Hydrometeorology
|language = ru
|access-date = 25 April 2017}}</ref>
|date=October 2012}}
== Становништво ==
Линија 51 ⟶ 300:
|}
==Туристичке атракције ==
[[File:BFring.jpg|thumb| Јужни део прстенасте [[Касарна|касарне]] Цитаделе са истуреном полу-кулом на левој страни.]]
Величанствени ратни споменик из совјетског доба изграђен је на месту битке 1941. у знак сећања на знане и незнане браниоце Брестовске тврђаве. Овај ратни споменик највећа је туристичка атракција у граду. На јужном острву тврђаве Херој налази се Археолошки музеј старог града Берестја. У њему се налазе предмети и колибе из 11. – 13. века које су откопане током 1970-их.
Музеј спасеног уметничког блага поседује збирку слика и икона. Градски парк Брест стар је преко 100 година и реновиран је од 2004. до 2006. у оквиру церемоније обележавања стогодишњице парка. У јулу 2009. године откривен је Миленијумски споменик у Бресту. Совјетска улица је популарна туристичка дестинација у Бресту; драматично је реконструисана 2007–2009. Друге важне знаменитости укључују железнички музеј Брест.
==Образовање==
Брест је дом два универзитета: Брестовског државног универзитета А.С. Пушкина и Брестовског државног технолошког универзитета.
==Саобраћај==
Будући да се налази на главној железничкој прузи која повезује Берлин и Москву, и на трансконтиненталном аутопуту (европска рута Е30), Брест је после Другог светског рата у совјетско време постао главни гранични прелаз. Данас повезује [[Европска_унија|Европску унију]] и [[Заједница_независних_држава|Заједницу независних држава]].
Град Брест опслужује железничка станица Брест-Тсентрални. Због прекида колосека у Бресту, где руски широки колосек испуњава европски стандард, сви путнички возови, који долазе из [[Пољска|Пољске]], морају овде да замене кретна постоља, да би даље саобраћали преко [[Белорусија|Белорусије]]. Терет се мора претоварити са вагона једног колосека у вагоне другог. Део земљишта у железничким колодворима у Бресту је и даље контаминиран због претовара [[Радиоактивност|радиоактивног]] материјала још у совјетском периоду иако су спровођене акције чишћења.
Локални аеродром, аеродром Брест (шифра BKT), обавља сезонске летове за [[Аеродром_Калињинград|Калињинград]]<ref>{{cite news|title=Авиасообщение между Брестом и Калининградом откроется 8 июня|url=http://www.interfax.by/news/belarus/1185220|access-date=4 June 2015|agency=Interfax|publisher=Interfax.by|date=4 June 2015}}</ref> iу Руској Федерацији и сезонске чартер летове за Бургас и [[Аеродром_Анталија|Анталију]].<ref name=BrestFlights>{{cite news|title=Что нас манит ввысь?|url=http://vb.by/article.php?topic=3&article=20691|access-date=21 June 2013|newspaper=[[Vecherniy Brest]]|date=4 June 2013|archive-date=30 December 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131230234433/http://vb.by/article.php?topic=3&article=20691|url-status=dead}}</ref>
==Спорт==
[[File:ДАСК "Брэсцкі" - panoramio.jpg|thumb|Регионални спортски комплекс Брестски, највећи стадион у Бресту]]
[[РК Мешков Брест]] је најуспешнији тим белоруског мушког рукометног првенства, као и актуелни шампиони (2021). Такође, у Бресту постоји женски рукометни клуб [[ЖРК Викторија|Викторија]].
[[ХК Брест]] наступа у [[Белоруска екстралига у хокеју на леду|Белоруској екстралиги у хокеју на леду]].
Спортски објекти се налазе на северној обали реке на насипу, који се састоји од затвореног атлетског центра, клизалишта Брест,<ref>{{cite web|url=http://www.hockeyarenas.net/index.php?page=3000&ctID=by&size=0&arOrder=arOrt&strSearch=Brest&arID=1174|title=Hockeyarenas.net|last=Geering|website=www.hockeyarenas.net}}</ref> и првог бејзбол стадиона на отвореном у Белорусији. На супротној обали реке је велика веслачка стаза отворена 2007. године, дом Националног центра за олимпијски тренинг у веслању. Испуњава међународне захтеве и може бити домаћин међународних такмичења. Штавише, има капацитете за смештај и обуку, повољну локацију, 3 километра (2 миље) удаљен од граничног прелаза дуж Варшавске магистрале (европска рута Е30).
==Медији==
У Бресту постоје неколико издавача новина: Бресткаја газета, Брестовски курир, Вечерњи Брест.
== Улаз у Брест без визе ==
Од 1. јануара 2018. становници 77 земаља могу да путују у Брест без [[Виза |визе]] и да тамо остану до 15 дана.<ref>{{cite web |title=Visiting Belarus without visas |url=https://www.belarus.by/en/travel/travel-visas/visa-free-travel-program-belarus |website=Official Website of the Republic of Belarus |access-date=1 February 2022}}</ref>
== Међународни односи ==
===Градови побратими===
Брест је град побратим са следећим градовима:<ref name=twins>{{cite web|title=Города-побратимы (партнеры) Бреста|url=https://city-brest.gov.by/%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%8B-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%8B-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0/|website=city-brest.gov.by|publisher=Brest|language=be|access-date=12 January 2020|archive-date=27 November 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181127022449/https://city-brest.gov.by/%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D1%8B-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%8B-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0/|url-status=dead}}</ref>
{{div col|colwidth=15em}}
* {{Зас|RUS}} [[Астрахан]], Русија
* {{Зас|RUS}} [[Калињинград]], Русија
* {{Зас|RUS}} [[Ижевск]], Русија
* {{Зас|RUS}} [[Ковров]], Русија
* {{Зас|RUS}} [[Орел]], Русија
Линија 66 ⟶ 350:
* {{Зас|POL}} [[Бјала Подласка]], Пољска
* {{Зас|POL}} [[Лублин]], Пољска
*{{Зас|POL}} [[Сједлице]], Пољска
*{{Зас|DEU}} [[Бајндт]], Немачка
* {{Зас|DEU}} [[Вајнгартен (Виртемберг)|Вајнгартен]], Немачка
* {{Зас|DEU}} [[Равензбург]], Немачка
* {{Зас|DEU}} [[Бајенфурт]], Немачка
* {{Зас|DEU}} [[Берг (Шусентал)|Берг]], Немачка
*
*{{flagicon|CHN}} [[Сјаоган]], Кина
*{{flagicon|GEO}} [[Батуми]], Грузија
*{{flagicon|NED}} [[Куворден]], Холандија
* {{Зас|AZE}} [[Нахчиван (град)|Нахчиван]], Азербејџан
* {{Зас|SRB}} [[Суботица]], Србија
{{div col end}}
=== Други облици сарадње ===
Брест одржава партнерство са:<ref name=twins/> <!--they don't list Brest as its twin town-->
{{div col|colwidth=15em}}
*{{flagicon|ISR}} [[Ашдод]], Израел
*{{flagicon|ROU}} [[Ботошани]], Румунија
* {{Зас|FRA}} [[Брест (Француска)|Брест]], Француска
* {{Зас|
*{{flagicon|ENG}} [[Малдон]], Енглеска
*{{flagicon|BUL}} [[Плевен]], Бугарска
{{div col end}}
==Почасти==
[[Mala_planeta|Мала планета]], [[3232 Брест]], коју је открила совјетски астрономкиња [[Људмила Ивановна Черних]] 1974. године, добила је име по граду.<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?q=3232+Brest+1974+SU|title=3232 Brest 1974 SU – Google Search|website=books.google.com}}</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
==Додатни извори==
* Kristian Gantser [Christian Ganzer], Irina Yelenskaya, Yelena Pashkovich [et al.] (ed.): Brest. Leto 1941 g. Dokumenty, materiyaly, fotografii. Smolensk: Inbelkul’t, 2016. {{ISBN|978-5-00076-030-7}} [https://www.academia.edu/20656900/Брест._Лето_1941_г._Документы._Материалы._Фотографии]
== Спољашње везе ==
Линија 83 ⟶ 391:
* [http://www.brest-region.by/ Брестска област]
* [http://www.brestobl.com/karta/02breraj/177.html Карта Бреста]
* [http://breststories.com/?language=en ''Brest Stories Guide'' – Audiotheatre on the history of anti-semitism and the Shoah in Brest from 1937 to 1944 by the independent Brest theatre "Krylja Cholopa"] (English/Russian)
{{нормативна контрола}}
| |||
