Енрико Јосиф — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017)
редосљед
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 43:
 
Посебан, индивидуални печат Јосифовим делима даје оригинална мелодијска инвенција и особени инструментални колорит. Према уметниковим речима, „песменост“, изражена мелодиозност, била је једна од најзначајнијих одлика његовог музичког стила. Јосиф је клицу развоја свих својих музичких мисли означавао појмовима „гласа“, „унутрашњег певања“, „песмености“. Укупни Јосифов приступ уметности и стварању био је дубоко проткан филозофском, поетском димензијом. Она је препознатљива и у већини наслова Јосифових дела (''Казивања, Дозивања, Сновиђења, Песмена говорења, У знамен времена, Ватрења, Птицо, не склапај своја крила, Слободишта'').
 
== Музичка критика ==
Особени Јосифов уметнички сензибилитет уочљив је и у његовим [[музичка критика|музичким критикама]]. Коментаришући појединачна музичка дела, композиторске опусе, достигнућа познатих музичких интерпретатора и одабрана концертна извођења, Јосиф је упечатљиво указивао на значај безусловног и потпуног саживљавања са уметничким делом. Упоређивао је вишеслојност музичког ткива са сложеношћу самог људског бића, а „тонско откривање тајне бескраја настајања и развоја“ прогласио најузвишенијом сврхом музичке уметности. Писао је богатим, еруптивним језиком са несвакидашњим, често и сасвим новим кованицама.
 
== Религиозно-филозофски погледи ==
Линија 48 ⟶ 51:
 
Упркос томе што је одбијао штампање и јавно објављивање својих говора и записа, појединачни сачувани извори сведоче о Јосифовим размишљањима, његовој животној и уметничкој инспирацији. Међу њима су бројни интервјуи објављени у дневној и периодичној штампи, као и збирка Јосифових казивања „Пророк стаду каменом“, на основу магнетофонских снимака, сачинио Владета Р. Кошутић 1990. године и друго издање 2005. године.
 
== Музичка критика ==
Особени Јосифов уметнички сензибилитет уочљив је и у његовим [[музичка критика|музичким критикама]]. Коментаришући појединачна музичка дела, композиторске опусе, достигнућа познатих музичких интерпретатора и одабрана концертна извођења, Јосиф је упечатљиво указивао на значај безусловног и потпуног саживљавања са уметничким делом. Упоређивао је вишеслојност музичког ткива са сложеношћу самог људског бића, а „тонско откривање тајне бескраја настајања и развоја“ прогласио најузвишенијом сврхом музичке уметности. Писао је богатим, еруптивним језиком са несвакидашњим, често и сасвим новим кованицама.
 
== Књига о Миленку Живковићу ==
Седамдесетих година 20. века, на предлог Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, Енрико Јосиф је написао монографију о свом професору Миленку Живковићу. Залагањем Јосифове удовице, Вере Јосиф, и београдског рабина [[Исак Асиел|Исака Асиела]], рукопис је након двадесет година приређен за штампу. Монографија је објављена 2009. године, у издању САНУ, уз додатак са основним информацијама о издању који је приредио уредник, академик [[Дејан Деспић]].
 
== Награде ==
* Седмојулска награда Србије (1960) за Концерт за клавир и оркестар
* Шестоаприлска награда града Сарајева (1962) за музику за филм ''Сарајевска хагада''
* Октобарска награда Београда (1965) за ''Симфонију у једном ставу''
* Награда жирија Југословенске радио-телевизије (1967) за ''Три псалма''
* Награда Радио-Београда (1969) за музику у радио-драми ''Ломача''
* [[Стеријина награда]] (1970) за музику за драму ''Омер и Мерима''
* Награда [[Петар Коњовић]] (1971) за балет ''Птицо, не склапај своја крила''
* Награда жирија Југословенске радио-телевизије (1971) за ''Записе'' за дувачки квинтет
* Награда Телевизије за музику писану за ''Височку хронику''
* [[Орден заслуга за народ]] са сребрним зрацима (1972)
* Плакета [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]]
 
== Дела ==
Линија 134 ⟶ 147:
* ''Ломача''
* ''Омер и Мерима''
 
== Награде ==
* Седмојулска награда Србије (1960) за Концерт за клавир и оркестар
* Шестоаприлска награда града Сарајева (1962) за музику за филм ''Сарајевска хагада''
* Октобарска награда Београда (1965) за ''Симфонију у једном ставу''
* Награда жирија Југословенске радио-телевизије (1967) за ''Три псалма''
* Награда Радио-Београда (1969) за музику у радио-драми ''Ломача''
* [[Стеријина награда]] (1970) за музику за драму ''Омер и Мерима''
* Награда [[Петар Коњовић]] (1971) за балет ''Птицо, не склапај своја крила''
* Награда жирија Југословенске радио-телевизије (1971) за ''Записе'' за дувачки квинтет
* Награда Телевизије за музику писану за ''Височку хронику''
* [[Орден заслуга за народ]] са сребрним зрацима (1972)
* Плакета [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]]
 
== Референце ==
Ред 152:
 
== Литература ==
*
*
* [[Властимир Перичић|Перичић, Властимир]], ''Музички ствараоци у Србији'', Просвета, Београд 1969, 151–162.
* Веселиновић, Мирјана, ''Стваралачка присутност европске авангарде у нас'', Универзитет уметности, Београд 1983.