Аутозомно-доминантно наслеђивање — разлика између измена

 
Тако, ако су у браку оболеле особе и обе су хетерозиготи за ген који детерминише то обољење, онда се у потомачкој F1 генерацији јављају два фенотипа – оболели и здрави потомци у односу 3:1,с напоменом да је хомозиготна комбинација доминантних алела најчешће летална (види схему под А).
 
[[Слика:Autozomno dominantno nasledjivanje.jpg|лево|350п430п|Аутозомно доминантно наслеђивање у браку оболелих хетерозиготних родитеља]]
 
[[Слика:Autozomno dominantno b.jpg|десно|375п|Аутозомно доминантно наслеђивање у браку оболелог и здравог родитеља]]
Ако су у браку оболела особа, која је хетерозигот, и здрава особа онда се у Ф1[[F1 генерацијa|F1 генерацији]] јављају оболели и здрави потомци у односу 1:1 (50% : 50%)- види схему под БB.
 
Аутозомно- доминснтно се наслеђују следеће болести човека :
==Болести и особине детерминисане аутозомно-доминантним геном==
• полидактилија – шестопрстост (види слику)
 
• брахидактилија – скраћени прсти (види слику)
Аутозомно- доминснтнодоминантно се наслеђују следеће болести човека :
• синдактилија – срасли прсти (види слике)
 
• ахондроплазија – патуљаст раст (треба га разликовати од патуљастог раста који је изазван надовољним лучењем хормона раста, тј. хипофункцијом аденохипофизе ) ; види слику
* [[полидактилија]] – шестопрстост (види слику);
• астигматизам – наследна зрикавост
* [[брахидактилија]] – скраћени прсти (види слику)
• Хантингтонова хореа се прво манифестује као благо попуштање интелектуалних способности, губитак равнотеже, неконтролисање кретње и сл.; обично се појављује у средњем добу, а током наредних 15-20 година долази до потпуног губитка моторне контроле и менталних функција
* [[синдактилија]] – срасли прсти (види слике)
* [[ахондроплазија]] – патуљаст раст (треба га разликовати од патуљастог раста који је изазван надовољним лучењем хормона раста, тј. хипофункцијом аденохипофизе ) ; види слику
* [[астигматизам]] – наследна зрикавост
* [[Хантингтонова хореа]] се прво манифестује као благо попуштање интелектуалних способности, губитак равнотеже, неконтролисање кретње и сл.; обично се појављује у средњем добу, а током наредних 15-20 година долази до потпуног губитка моторне контроле и менталних функција;
*[[Марфанов синдром]] и др.
 
Више од половине данас познатих особина човека детерминисана је доминантним геном који се налази на неком од [[хумани кариотип|аутозомних хромозома]]; међу њима су:
 
* осетљивост на фенил-тиокарбамид (PTC);
* способност увртања језика у трубу;
* бели прамен косе код мушкарца;
* слободан ушни режањ;
* маљавост на другом чланку прстију
* густе обрве
* спојене обрве
* узан и дуг нос
* рупица у бради (у кости) и др.
 
==Спољашње повезнице==
*[http://snena.tripod.com/id58.html BioNet Skola]
 
[[Категорија:Хумана генетика]]
 
[[en:Autosomal dominant]]
[[fr:Transmission autosomique dominante]]
[[hu:Autoszómális domináns öröklődés]]