Јазиги — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 4:
== Историја Јазига ==
До доласка Јазига, област између Дунава и Тисе била је насељена [[Дачани]]ма. Током првих деценија 1. века, прешавши [[Карпати|Карпате]], Јазиги заузимају подручје између Тисе и Дунава, потискујући Дачане са овог подручја на исток преко реке Тисе, док преостало становништво потпада под њихову власт. Средином 1. века, Јазиги долазе на Дунаву, који је био граница [[Римско царство|Римског царства]], у сукоб са римским легијама. Са Јазигима је ратовао римски цар [[Домицијан]] (89. и 92. године), а од времена цара [[Трајан]]а, били су на страни [[Римљани|Римљана]]. После Трајанове смрти (117. године), упадали су у римске провинције [[Мезија|Мезију]] и [[Панонија|Панонију]].
Са Јазигима се борио и цар [[Марко Аурелије]] (161—180), који је спречио њихову даљу експанзију. Пошто су их
Свега две године после закључења мира, поново је избио рат. Марко Аурелије је намеравао да уништи Јазиге, али је био спречен због устанка на другој страни [[Римско царство|Царства]]. У новом примирју, Јазиги су успели да од Рима изнуде нешто повољније услове: допуштено им је да имају своје лађе на Дунаву, али не и да станују на дунавским адама.
У 3. веку, [[Римљани]] су се повукли из [[Дакија|Дакије]] испред најезде [[Готи|Гота]], а ови су, у 4. веку, поробили и Јазиге у Бачкој. После [[Константин Велики|Константинове]] победе над Готима, Јазиги обнављају своју самосталност. Током трећег века, међу Јазиге се досељава нови талас [[Сармати|Сармата]] са истока, који постају нови владајући слој друштва. Према неким изворима, Јазиги из првог таласа су тада чинили средњи слој друштва, док су нижи слој чинили покорени староседеоци и [[Словени]]. У 4. веку, међу Јазигима је избио грађански рат, који се завршио тиме што је цело једно племе, Ардагарати, побегло делимично Готима, а делимично Римљанима.
У време најезде [[Хуни|Хуна]] на ово подручје крајем 4. века, Јазиги нестају са историјске сцене. Претпоставља се да су се Јазиги претопили у друге народе ([[Готи|Готе]], [[Словени|Словене]]), који су живели у Бачкој под хунском влашћу. Године 448. током [[Византијско царство|византијског]] посланства [[Атила|Атили]], члан посланства ретор [[Приск]] описује становништво Бачке. Јазиги се више не спомињу, а из описа се види да су становници Бачке потчињени и експлоатисани у оквиру хунске државе, да им матерњи језик није ни хунски, ни [[латински језик|латински]], ни готски. Земљорадници су, гаје просо и јечам, пију медовину уместо вина, живе у близини река и превозе се моноксилима и сплавовима. Извори из прве половине 6. века ово становништво називају [[Склавини]]ма.
| |||