Фотографија у Србији — разлика између измена

м
Мање корекције у распореду имена и допуне података.
м (Мање корекције у распореду имена и допуне података.)
 
 
=== Фотографија после 1918. ===
После 1918. новински фотографи углавном су таворили по новинским редакцијама, усмерени на појединачне снимке, јер су листови били недовољно заинтересовани за фото-репортажу. Ипак, унеколико су се наметнула три имена: [[Владимир Бенчић]], [[Светозар Грдијан]] и, најистакнутија личност међу њима, [[Александар Симић|Александар Аца Симић]]. Креативна, тзв. уметничка фотографија се развијала сопственим путевима, што се јасно показало на [[Прва југословенска изложба фотографије у Београду (1935)|Првој југословенској изложби фотографије у Београду]] [[1935]]. У развитку српске уметничке фотографије посебно су биле успешне тридесете године 20. века, а [[Београд]] је у то време постао главно жариште фотографске делатности. Али фотоаматерска повезаност је и даље била недовољна, све је ослоњено на ентузијазам појединаца. Први српски фото клуб, основан почетком века, угашен је, а готово три деценије касније, [[1928]], покренут је [[Београдски фото клуб (БФК)]], за шта је највеће заслуге имао [[Aleksandar Kostić|Александар Костић]], лекар и ратни фотограф, који је, такође, био и оснивач Фото-службе на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету у Београду]]. Тако се, поред напора српских астронома и правника који су то урадили раније, успоставило још једно од језгара [[Фотографија у науци|научне фотографије]] у Србији. У истом језгру покренуто је и писање фотографске литературе (истакнути писац је [[Александар Шафрански]]). У Белој Цркви и Вршцу су основани фото клубови, за шта је највећу заслугу имао свештеник [[Милорад Радовић]], који је 1930. године у Вршцу покренуо и часопис ''[[Југословенска фотографија (часопис)|Југословенска фотографија]]''. Око 1933-те основана је Фото-секција [[Српско планинарско друштво|Српског планинарског друштва]]. Током тридесетих година приређено је неколико фотографских изложаба, а поједини аутори с успехом су излагали фотографска дела и изван своје средине. Српски аутори се у то време опредељују између реалистичке, па чак и социјално-критичке фотографије (нпр. Ратко Стефановић) и пикторијализма (нпр. Војислав Јовановић), да би се после тога почели занимати за село, фолклорне мотиве и типичне српске пределе ([[Станоје Бојовић]]), уз повремене повратке романтичарским темама и импресионистичком начину изражавања. Посредством [[Бранибор Дебељковић|Бранибора Дебељковића]] и [[Војислав Маринковић (фотограф)|Војислава Маринковића]], који су пред рат постали чланови [[Фото клуб “Загреб”|Фото клуба “Загреб”]], ширени су пикторијални утицаји прекосавских фотографских искустава и на друге српске фотографе аматере. Та два истакнута српска фотографска аутора, потпомогнута са још неким истомишљеницима, основалиучествовали су у децембру [[1939]]. новуу оснивању нове фотографске организацијуорганизације – [[Клуб фото аматера Београд|КлубКлуба фото аматера „Београд“]] (КФАБ), једноједног од најзначајнијих језгара савремене српске фотографије.
 
=== Новинска фотографија пред Други светски рат - Милан Роглић ===
 
=== После 1945. ===
Прве изложбе фотографија у послератном раздобљу организоване су [[1948]]. године, а фото-аматери се окупљају око организације [[Организација „Народна техника“|Народна техника]] која је доприносила како подизању техничке културе у народу тако и међусобном упознавању и зближавању стваралаца и фото-група из свих крајева земље. Исте године основан је Републички одбор Србије за фотоаматерство, затим покренут у Београду часопис ''[[Фотографија (часопис)|Фотографија]]'' (каснији називи су ''[[Фото-ревија, Фото-кино ревија]]''), замишљен као службено гласило свих југословенских фотографских друштава. Српски фотограф-аматер [[Аркадије Столипин]] (након окупације живео у Швајцарској) уз помоћ [[Бранибор Дебељковић|Бранибора Дебељковића]] покренуо иницијативу да Југославија, преко своје тадашње фото-организације, приступи групи десет земаља које су 1950. основале [[Међународни савез фотографске уметности]] -{FIAP}-. Осврти и студије о фотографији излазе у листовима, стручним публикацијама и часописима (''[[Београдски објектив (часопис)|Београдски објектив]], Култура, Уметност, Ликовни живот'')... Београдско издавачко предузеће „[[Техничка књига]]“ покренуло је [[Фотографско издаваштво|издавање фотографске литературе]], а истакнути писци били су [[Живојин Јеремић]] и [[Видоје Мојсиловић]].
[[Датотека:MPavlovic_asfalteri.jpg|desno|мини|250п|Милош Павловић, ''Асфалтери'', 1956]]
Најистакнутијим афирмисаним фото-аматерима омогућено је приступање чланству уметничког удружења УЛУС и стицање статуса слободног уметника. Уз аматере, који су несумњиво били водећа покретачка снага, и неки професионални фотографи давали су допринос развитку и афирмацији српске фотографије. Тематике фотографских дела су различите, аутори су навише обузети проблемима актуелног живота ([[Бранибор Дебељковић|Дебељковић]], [[Војислав Маринковић (фотограф)|Маринковић]], [[Милош Павловић (фотограф)|Милош Павловић]]), развојем фотожурнализма ([[Томислав Петернек]]), експерименталним преокупацијама ([[Миодраг Ђорђевић]], [[Александар Саша Павловић]], [[Stefan Bogdanović|Стефан Богдановић]]), издавањем фотомонографија ([[Иво Етеровић]], Бранислав Стругар, [[Драгољуб Замуровић]]), портретном фотографијом (Драгиша Радуловић, [[Александар Долгиј]], [[Драган С. Танасијевић|Драган С. Танасијевић,]]) иДрагиша Радуловић, Бранко Белић) други.
 
=== Фотографије у штампи ===
Упоредо, у новинској фотографији остваривани су све виши домети кроз рад фото-репортера различитих генерација – Стевана Крагујевића, Живорада Вучића,<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2013&mm=03&dd=17&nav_id=696104 Фотографија остаје трајно (Б92, 17. март 2013)], Приступљено 29. 4. 2013.</ref> Николе Девића, Николе Павићевића Стенлија, Добривоја Урошевића, Стевана и Ане Лазукић, ЗоранаТомислава СекуловићаПетернека, Милета Јелисијевића... Сврставајући се повремено у уже тематске оквире, истицали су се у спортској фотографији [[Никола Бибић]], Милорад Мицко Бугарчић, Доброслав Поповић Синга, Момчило Мома Вучићевић, Волтер Јадрешин, Жика Милутиновић, Александар Аца Војновић и Миодраг Миле Стефановић.
 
=== Фотографија као примењена уметност ===
У облицима фотографије као примењене уметности истакао се запаженим портретима јавних личности, или обликовањем разних издања [[Драгољуб Кажић]], у апликовању експерименталне фотографије у боји у графички дизајн [[Секула Меденица]], Душан Кнежевић и Стефан Богдановић, у фотографијама моде и савременог одевања Србољуб Вранић, Велисав Томовић, Владимир Бачлија, и неки други.
 
=== Облици деловања на крају 20. века ===
27

измена