Раде Марковић (полицајац) — разлика између измена

Осуђен је [[30. јануар]]а 2003, на седам година затвора за помагање у прикривању четвороструког убиства чланова [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]] на [[Државни пут IБ реда 22|Ибарској магистрали]],<ref>{{cite web |title=Radomir Rade Marković, šef državne bezbednosti |url=https://www.vreme.com/arhiva_html/514/05.html |website=Vreme |accessdate=2. 2. 2020 |archive-date=29. 11. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201129141711/https://www.vreme.com/arhiva_html/514/05.html |url-status=dead }}</ref> а почетком децембра 2021. г. је осуђен на 30 година затвора за убиство српскога новинара [[Славко Ћурувија|Славка Ћурувије]].

 

Рођен је [[1946]]. године у [[Лукавац|Лукавцу]] крај [[Тузла|Тузле]]. Отац му је био [[Срби]]н из [[Босна и Херцеговина|Босне]], [[Партизанска споменица 1941.|првоборац]], после рата пилот, официр [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Мајка му је била партизанка. Детињство је провео у [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]].

 

Завршио је правни факултет у [[Београд]]у.

 

Марковић је каријеру започео [[1970]]. године и временом постао инспектор у Одељењу за тешка разбојништва, затим, командант милицијске станице Аеродрома „Београд“, начелник Управе за сузбијање криминалитета СУП Београд. У први „полицијски план“ избија када са места начелника СУП Београд бива смењен због сумње да се бави „неким недозвољеним радњама“, али се убрзо (после убиства Радована Стојичића - Баџе, бившег заменика министра полиције, [[4. април]]а [[1997]]. године), обрео на месту начелника ресора Јавне безбедности са чином генерал-потпуковника (добијен указом [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], тадашњег [[председник Републике Србије|председника Србије]], јула 1997. године). Чин генерал-потпуковника и место начелника СДБ добија после смене [[Јовица Станишић|Јовице Станишића]] [[1998]]. године.

 

Остаће упамћено и да је Марковић руководио хапшењем брачног пара [[Вук Драшковић|Драшковић]] јуна [[1993]]. године, по шамару који је у станици милиције опалио [[Даница Драшковић|Даници Драшковић]] када је од њега тражила заштиту од полицијске тортуре, и веома блиској вези са породицом Милошевић-Марковић (својевремено чувао њиховог сина Марка).

 

Раде Марковић је ухапшен [[24. фебруар]]а 2001. године у Београду под сумњом да је починио убиство.

 

Поступајући по кривичној пријави МУП [[Србија|Србије]], Окружно јавно тужилаштво је истражном судији Окружног суда у Београду захтев за спровођење истраге против Марковића због кривичног дела убиства са предумишљајем, фалсификовања службене исправе и у вези са [[Атентат на Ибарској магистрали|атентатом на Ибарској магистрали]] од [[3. октобар|3. октобра]] [[1999]]. године, због „намерно изазване саобраћајне несреће камионом марке мерцедес, власништво МУП Србије“, приликом које су погинула четворица истакнутих чланова [[Српски покрет обнове|СПО]]. Поред Марковића, ухапшена су и двојица његових сарадника.

 

Почетком 2021. године Судско веће [[Специјални суд у Београду|Специјалнога суда]] у поновљеном поступку је прогласило кривим некадашње припаднике [[Ресор државне безбедности|РДБ-а]] Радета Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака, за убиство Ћурувије. Прва двојица су осуђена на 30 година затвора, а Ромић и Курак (који је у бекству) су добили по десет година мање.<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/presuda-za-ubistvo-slavka-curuvije/|title=Četvorica bivših pripadnika SDB-a proglašena krivim za ubistvo Slavka Ćuruvije|date=2021-12-02|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-12-02}}</ref>