Википедија:Транскрипција са јапанског језика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
* Јапанске предњонепчане африкате (J, CH) треба преносити као ''џ'' и ''ч'' (''Ноџима'', ''[[Чиба (град)|Чиба]]'', а не „Нођима”, „Ћиба”). По изговору било би оправданије за јапанско J и CH узимати наше ''ђ'' и ''ћ'', али ће ипак бити боље ''џ'' и ''ч''. Разлог је двојак: једно због укорењене навике у српскоме језику, а друго зато што избором ''џ'' и ''ч'' добијамо логично решење и за трећи палатал, тј. за SH, где ћемо онда применити наше ''ш''. У супоротном, наше ''ш'' не би било у системском складу са ''ћ'', ''ђ''. Зато ћемо остати при уобичајеном ''Фуџијама'' (FUJIYAMA), ''Хачинохе'' (HACHINOHE), ''Хирошима'' (HIROSHIMA) итд.
 
* ''Сендај'' или ''Сендаи'', ''Ајкава'' или ''Аикава'' (SENDAI, AIKAWA)? У неким прецизним транскрипцијама овде се прави етимолошка разлика: ако је дифтонг кинеског порекла, пише се сугласник ''ј'', а ако је изворна јапанска реч, на том месту стоји вокал ''и''. За нас је, међутим, боље да пођемо од практичних разлога, па да на крају речи уместо I иза самогласника пишемо ''ј'', чиме ће се омогућити нормативна деклинација и извођење речи, док у средини речи можемо задржати ''и'' без обзира на порекло: ''Сендај'' (SENDAI), Сакај (SAKAI), ''Фукуј'' (FUKUI), ''самурај'' (SAMURAI), ''Аикава'' (AIKAWA), ''Суицу'' (SUITSU) итд.
* Вокал ''-{i}-'' у већини случаја треба преносити без промене. Изузетак је када се налази на крају речи, а испред другог самогласника (нпр. ''Аикава, [[Кансај]]'' уместо ''Ајкава, Кансаи''). Глас ''-{z}-'', по обичају, треба транскрибовати као ''з'' (нпр. презиме ''Сузуки'' уместо, ближе изговору, ''Судзуки'').
 
* Такође треба обратити пажњу на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће, рецимо, главни град Јапана остати ''[[Токио]]'' уместо по правилима одређеног преноса ''Токјо''. Само због сувише укорењене навике треба задржати име ''Токио'', али у осталим случајевима јапанско Y треба преносити као ''ј'': ''Кјушу'' (KYUSHU), ''Кирју'' (KIRYU), ''Шамјо'' (SHAMYO) и сл. Једино ће се ''ј'' са претходним ''н'' слити у ''њ'': ''Буња'' (BUNYA), док аналогне ситуације за ''љ'' немамо, јер у јапанском гласовном систему не постоји сонат ''л''. С друге стране, у српској лексици ће постојати и речи као што је ''[[бонсаи]]''.