Википедија:Транскрипција са јапанског језика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 10:
 
* ''Сендај'' или ''Сендаи'', ''Ајкава'' или ''Аикава'' (SENDAI, AIKAWA)? У неким прецизним транскрипцијама овде се прави етимолошка разлика: ако је дифтонг кинеског порекла, пише се сугласник ''ј'', а ако је изворна јапанска реч, на том месту стоји вокал ''и''. За нас је, међутим, боље да пођемо од практичних разлога, па да на крају речи уместо I иза самогласника пишемо ''ј'', чиме ће се омогућити нормативна деклинација и извођење речи, док у средини речи можемо задржати ''и'' без обзира на порекло: ''Сендај'' (SENDAI), Сакај (SAKAI), ''Фукуј'' (FUKUI), ''самурај'' (SAMURAI), ''Аикава'' (AIKAWA), ''Суицу'' (SUITSU) итд.
 
* ''Каназава'' или ''Канадзава'', ''Сузуки'' или ''Судзуки'' (KANAZAWA, SUZUKI)? Јапанско Z описује се у стручној литератури као полуафриката, што би оправдало и нашу замену за ''дз'', нарочито с обзиром на аналогно ''џ'' (J) . Међутим, као простије и већ укорењено, треба задржати писање ''з'': ''Мијазаки'' (MIYAZAKI), ''Шизуока'' (SHIZUOKA), ''камиказе'' (KAMIKAZE) и сл.
 
* Такође треба обратити пажњу на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће, рецимо, главни град Јапана остати ''[[Токио]]'' уместо по правилима одређеног преноса ''Токјо''. Само због сувише укорењене навике треба задржати име ''Токио'', али у осталим случајевима јапанско Y треба преносити као ''ј'': ''Кјушу'' (KYUSHU), ''Кирју'' (KIRYU), ''Шамјо'' (SHAMYO) и сл. Једино ће се ''ј'' са претходним ''н'' слити у ''њ'': ''Буња'' (BUNYA), док аналогне ситуације за ''љ'' немамо, јер у јапанском гласовном систему не постоји сонат ''л''. С друге стране, у српској лексици ће постојати и речи као што је ''[[бонсаи]]''.