'''Луције Тарквиније Охоли''' ({{јез-лат|Lucius Tarquinius Superbus}}; [[6. век п. н. е.|6. век п. н. е]]. — [[495. п. н. е.]]) је био је седми и, уједно и последњи [[краљ]] [[Антички Рим|Рима]].
Вероватно због своје ароганције и окрутности, прозванназван је Охоли. Врло је могуће да је он у ствари додата, измишљена личност. <ref>{{Cite book|title=Римска држава у доба краљева и републике (753 — 27 пре н.е.)|last=Мирковић|first=Мирослава|publisher=Досије|year=2002|location=Београд|pages=64}}</ref> Владао је од [[534. п. н. е.|534. п. н. е]]. до [[509. п. н. е.|509. п.н.е]]. када збачен је збачен с престола устанком богатијих слојева на челу са [[Луције Јуније Брут|Луцијем Јунијем Брутом]]. Повод тог устанка је био је насиље односно чин [[Силовање|силовања]] од стране његовог сина [[Секст Тарквиније|Секста]] над Лукрецијом, супругом Тарквинијевог рођака ([[Луције Тарквиније Колатин]]), Лукрецијом. Породица је потом протерана из Рима, а [[508. п. н. е.]] подигнута је [[Римска република]]. Тарквиније је водио доста ратоваратове против својих комшија, Етрурацаградова Каере, [[Тарквинија|Тарквиније]] и [[Веји|Веја]] које је поразио у бици код Силве Арсије, али је након латинског пораза код Регилског језера побегао у [[Кума (насеље)|Куму]], где је преминуо 495. п. н. е. <ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Tarquin-king-of-Rome-534-509-BC|title=Тарквин|website=Encyclopaedia Britannica|url-status=live|access-date=}}</ref>
