Есеј — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{друго значење3|Есеј (рагби јунион)}}
{{Књижевност}}
'''Есеј''' ({{јез-фр|essai}} - ''покушај'', ''оглед'') је краћи прозни напис у коме се излажу лични утисци и погледи на неко питање живота, [[морал|морала]], [[наука|науке]] или [[уметност|уметности]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> По правилу аутори есеја не употребљавају научне методе чињеничног или [[логика|логичког]] доказивања, већ се позивају — изричито или имплицитно — на властито општељудско искуство, настојећи да [[реторика|реторичким]] или [[поезија|поетским]] средствима приближе читаоцу властита схватања.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Есеј је веома тешко тачно дефинисати и његово поље није јасно одређено будући да стално лебди између три различите области, тј. између [[књижевност]]и, [[новинарство|новинарства]] и науке — приближавајући се каткад репортажи, каткад цртици, краткој причи или пјесми у прози, а каткад опет научном чланку или [[расправа|расправи]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref>
 
Оснивач овог књижевног [[жанр|жанра]] је [[Француска|француски]] [[ренесанса|ренесансни]] књижевник и филозоф [[Мишел де Монтењ]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Своје ''Eсеје'' ''(Essais)'', одакле и име „есеј” први пут је објавио [[1580]]. године.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Монтењеви есеји су првобитно настали из бележака поводом прочитаних књига, које су се развиле у врло лично интонирана, каткад аутобиографско-[[психологија|психолошка]] размишљања о сваковрсним практично-[[етика|етичким]] и друштвеним питањима. Њихова чар је у наизглед хаотичном, а ипак мајсторски организованом излагању, као и у широкогрудном, али [[скептицизам|скептичном]] ставу према животу.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref>
 
Поред Монтења најзначајнији ренесансни есејиста је његов савременик, енглески филозоф, писац и државник [[Франсис Бејкон]], који је објавио 1597. своје ''Есеје или савјете грађанске и моралне'', допуњавајући их у каснијим издањима новим прилозима (у коначном издању, 1625, има их 58).<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Бејконови есеји су далеко мање лични, сувљи и свечанији по тону од Монтењевих. Сентенциозни и језгровити, они редовно садрже и аподиктичке судове о практично-моралним и [[естетика|естетичким]] темама. Сам Бејкон је сматрао да есеј има претходнике у неким списима [[Сенека|Сенеке]] и других писаца епистола, дијатриба, контроверзија, свазаорија.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Захваљујући Бејконовом утицају, есеј се толико одомаћио у Енглеској да се она неретко сматра правом домовином есеја.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref>
 
Есејистичка метода је експериментална, у њој се представљају тезе из различитих перспектива и размишљања о њима. Тако се читаоцу даје слика мисаоног процеса од [[премиса]] до оцена и закључака.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Есеј