Интеракције гена — разлика између измена

*Примери комплементарности могу се наћи међу много особина биљака. Најпростији пример је одређивање боје цвета биљке [[Lathyrus odoratus]], која зависи од два гена. Када су оба гена активна тј. када је присутан бар по један доминантан алел сваког гена онда долази до синтезе пигмента [[антоцијан]]а и цвет је љубичасте боје. Све остале комбинације генотипова (А-bb, ааB- и ааbb) дају белу боју цвета. Због тога се у F2 генерацији не јавља фенотипски однос 9 : 3 :3 : 1, карактеристичан за [[дихибридно укрштање]], већ се образују само два фенотипа љубичаст и бео цвет у односу 9 : 7 - види схему укрштања.

 

 

*Облик семена биљке хоћу-нећу ([[Capsela bursa-pastoris]]) одређен је са два гена (А и B) и може бити троугласт и сочиваст. Сочиваст облик семена настаје сарадњом два пара рецесивних алела (генотип ааbb), а троугласто семе је резултат свих осталих комбинација које садрже било који доминантан алел. Фенотипски однос у F2 генерацији је 15 : 1 (троугласто : сочивасто).

*Облик бундеве одређују два гена. Када су у генотипу заступљени само рецесивни алели (комплементарност) онда је облик крушколик. Округласт облик плода имају биљке код којих се у генотипу налазе бар по један доминантан алел оба гена (А-B-). Дискоидалан плод је резултат генотипа у коме је присутан доминантан алел јeдног од гена, било гена А или гена B (ааB- или А-bb). Тако се у F2 генерацији ова три фенотипа јављају у односу 9 : 6 : 1 ( округласт : дискоидалан : крушколик)- види схему.