Галски рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
У политички несложној "[[слободна Галија|слободној Галији]]" обитавао је велики број племена чија су нам имена позната само [[Цезар]]овим посредством. Та племена су била или чисто [[келти|келтска]], или су у њима на власти били келтски прваци. Краљевска власт код Келта је у време [[Цезар]]а већ нестала уступајући место аристократској владавини. Нека племена, као [[Едуи]], била су савезници [[Рим]]а. Цела [[Галија]] је била увучена у вртлог раних сеоба народа, од којих је једна [[Цезар]]у дала изговор за напад.
[[Хелвети]], који су насељавали данашњу [[Швајцарска|Швајцарску]] дошли су под удар [[Ариовист]]а, за кога се верује да је био поглавица [[Свеви|Свева]], тако да су морали да се повуку у правцу [[Галија|Галије]]. Због тога су се 58. године п.н.е. обратили [[Цезар]]у, као тамошњем римском управитељу, јер су желели да пређу преко римске провинције која је носила назив [[Нарбонска Галија]] (лат. Gallia Narbonensis, данашња [[Прованса]]). Међутим, [[Цезар]] је ово одбио и дао да се изгради зид који би [[Хелвети|Хелвете]] спречио у њиховом науму. [[Хелвети]] су једноставно заобишли овај зид, па и римску провинцију
Овакав [[Цезар]]ов поступак није био потпуно легитиман, јер је римски закон прописивао да војска једино може да води оправдане ратове, док је истовремено [[Сенат]] гарантовао помоћ [[Едуи]]ма који у том тренутку, реално, нису били угрожени. Међутим, [[Цезар]] је по сваку цену желео да своју управу над овим провинцијама максимално искористи како би повећао свој углед у [[Рим]]у, па је тако као објаву рата узео [[Ариовист]]ово насељавање у данашњем [[Алзас]]у, територији која се граничила са [[Галија|Галијом]], а коју је овај свевски поглавица на поклон добио од једног племена, [[Секвани|Секвана]], са којима је заједно ратовао против [[Хелвети|Хелвета]]. У својим списима [[Цезар]] је тврдио да је [[Ариовист]] планирао да покори целу [[Галија|Галију]], па је у лето 58. п.н.е. кренуо у рат. [[Ариовист]] је катастрофално потучен и само чудом је успео да се спасе.
== Први део рата ==
Иако се већ у походу против [[Свеви|Свева]] показало да римска армија не жели да ратује само да би задовољила амбиције својих војсковођа (каснији римски историчар [[Дион Касије]] извештава о скоро отвореним побунама у Цезарој војсци), [[Цезар]] се почетком следеће године, 57.п.н.е, одлучује за још један рискантан поход. Изговор је, овога пута, нашао у наводној завери [[Белги|Белга]] и осталих [[Гали|Гала]], али му је прави циљ од самога почетка било покоравање целе "[[слободна Галија|слободне Галије]]". Да би постигао овај циљ [[Цезар]] је појачао своје трупе на укупно осам [[Римска легија|легија]] (у лето 53. п.н.е. под својом командом је имао целих 10 [[легија]]). Оволика концентрација војне снаге у рукама само једног управитеља провинције сигурно је узнемирила [[Римски сенат|римски Сенат]], посебно јер је ова армија постала моћна ратна машина која се [[Цезар]]у заклела на верност. Овакав развој догађаја није проистекао само из [[Цезар]]ове харизме и његовог ратног генија, већ и из чињенице да је он одлично разумевао и материјалне потребе својих војника за чије је намирење, али и попуњавање сопствене касе, често организовао пљачкашке походе против галских села.
У свом походу [[Цезар]] се ослањао и на галске савезнике [[Рим]]а, као што су били [[Едуи]] који су веома профитирали од војног похода из године 58. п.н.е, али је рачунао и на пословичну галску неслогу коју је вешто користио за своје циљеве. У првом налету римске легије су продрле на север [[Галија|Галије]], тешко поразиле [[Белги|Белге]] (при чему је племе [[Неури|Неура]] готово потпуно истребљено) и тако избиле на обалу [[Атлантик]]а. [[Цезар]] је јавио да је цела [[Галија]] умирена, што није одговарало истини.
| |||