Народна скупштина Краљевине Црне Горе — разлика између измена

Народна скупштина заменилазамијенила је дотадашње народне зборове, састанке и већавијећа у Црној Гори.

Будући да је Црна Гора српска држава, што су у то времевријеме Црногорци снажно наглашавали, годину дана касније је затражено да се у називу Народне скупштине нагласи српски идентитет Црне Горе.

Први парламентарни избори за Народну скупштину Црне Горе одржани су на основу Закона о избору народних посланика. Закон је донетдонијет [[24. јун]]а ([[7. јул]]а) [[1906.]] године.

За времевријеме [[Кнежевина Црна Гора|Кнежевине]] и [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] односно до [[Први светски рат|Првог светскогсвјетског рата]] била су укупно четири сазива Народне скупштине.

Устав из 1905. године је предвидеопредвидио да Књаз заједно са Народном скупштином врши законодавну власт. Ниједан земаљски закон није могао бити издан, укинут или промењенпромијењен без њеног пристанка.

Монарх није могао самостално доносити одлуку о установљењу или измениизмјени пореза, о задужењу у иностранству, нити усвајати државни буџет без сагласности Народне скупштине. Народна скупштина је имала право истраге у чисто административним питањима.

У Народној скупштини укупно је било 62 посланичка местамјеста. Од тога је 50 посланика бирано по племенским капетанијама и варошким местимамјестима.

Било је и 12 вирилних народних посланика, високих државних и црквених достојника. Њих је именовао монарх. Вирилни посланици су били: поглавар Црногорске православне цркве, архибискуп барски (Барска надбискупија), муфтија црногорски (старешинастарјешина Исламске заједнице у Црној Гори), затим чланови [[Државни савјет Црне Горе|Државног савјета]], предсједник [[Велики суд Црне Горе|Великог суда]], предсједник [[Главна контрола Црне Горе|Главне контроле]] и три генерала црногорске војске.

Сваки је црногорски Србин и сваки црногорски држављанин католичке и исламске вероисповестивероисповјести, са навршених 21 година стицао бирачко право. Бирачко право нису имали државни чиновници и војници под заставом, затим лица која су изгубила грађанска права, осуђеници, лица под старатељством или банкротом, као и лица која су без допуштења црногорских власти ступила у поданство друге државе.

За пуноважно решењерјешење Народне скупштине било је потребно да присуствује више од половине народних посланика, а решењерјешење је примљено када добије апсолутну већину народних посланика.

СедницеСједнице су биле јавне и тајне. Мандат једнога сазива је трајао четири године уколико књаз не би превремено распустио Народну скупштину.

После оверавањаовјеравања мандата народних посланика, народни посланици су полагали заклетву књазу.

На првој седницисједници Народна скупштина је бирала предсједника, потпредсједника и два секретара.

Након тога, народни посланици би обавестилиобавијестили [[Министарски савјет Црне Горе|Министарски савјет]] да је Народна скупштина конституисана, а он би о томе известиоизвјестио књаза. Књаз је затим престоном беседомбесједом отварао рад Народне скупштине.

Расправе су се одвијале према Закону о пословном реду (пословнику). Предсједник Народне скупштине није учествовао у дебатама и расправама. У случају спреченостиспријечености да обавља своју дужност замењиваозамјењивао га је потпредсједник. Секретари Народне скупштине су водили записник, спремали акта и били одговорни за њихову уредност.

* [[Министарски савјет Црне Горе|Министарски савјет]]

* [[Државни савјет Црне Горе|Државни савјет]]

* [[Велики суд Црне Горе|Велики суд]]