Споразум из Тордесиљаса — разлика између измена

'''Споразум из Тордесиљаса''' ([[потругалски језик|португалски]]: ''Tratado de Tordesilhas'', [[шпански језик|шпански:]] ''Tratado de Tordesillas'') је споразум између [[Португал|Португала]] и [[Шпанија|Шпаније]] о колонијалној подјели свијета. Споразум одређује линију подјеле новог свијета само између Португала и Шпаније и то меридијаном удаљеним 1550 километара западно од [[Зеленортска Острва|Зеленортских Острва]]. Линија се налазила на 46ом46-ом меридијану, западно од Гринича, и представљала је једну трећину удаљености од Зеленортских Острваострва до острва које је открио [[Кристифор Колумбо]] на свом првом путовању ([[Куба]]). По овом споразуму, сва земља која се налазила источно од ове линије припадала је Португалу, а сва земља која се налазила западно, припадала је Шпанији. Шпанија је ратификовала овај споразум [[2. јула]] [[1494.]] године, а Португал [[5. септембар|5. септембра]] 1494. године.

[[Слика:Iberian Union Empires.png|мини|лево|285п|Мапа обје империје у периоду иберијскеИберијске уније (1581-1640) <br> црвено/ружичасто - шпанска империја<br> плаво/свијетло плаво - португалска империја<br> Истражена, али ненасељена подручја нису прикакзана (нпр. амазонски базен).]]

Одмах по откривању Америке, појавиле су се размирице између Португала и Шпаније. Постојећа папска була ''[[Aeterni regis]]'' из 1481. године додјељивала је сву земљу јужно од [[Канарска острва|Канарских Острва]] Португалу. Ово се никако није свиђало Шпанцима, који су сматрали да, самим тим што је њихов поданик открио земљу и полажу право на исту. Користећи свој утицај на новог папу, Шпанца по рођењу, [[Папа Александар VI|Александра VI]], Шпанци су издејствовали нову булу ''[[Inter caetera]]'', по којој је сва земља 100 лига, западно од [[Азорска острва|Азорских острва]], припадала Шпанији (осим ако већ нека друга хришћанска земља не полаже право на њу, закључно са божићем 1492. - пошто се још увијек мислило да је у питању далеки исток, а не нови континент), без обзира на то да ли је на сјеверној или јужној полулопти. Ова була није уопште помињала Португал, али га је практично онемогућавала Португал да заузме цијелу [[Индија|Индију]], што је био и циљ португалског краља [[Жоао II од Португала|Жоаоа II]]. Жоао II је одмах отпочео преговоре са арагонским краљем Фердинандом II и кастиљском краљицом Изабелом I како би помјерио линију разграничења на запад. Како је ово било противно папској були, договор којипостигнут је инови договор постигнут, који је санкционисао нови [[Папа Јулије II]] булом из [[1506.]] године.

Сама подјела је мало поштована на дјелу, иако су Португалци открили земљу источно од меридијана 1500-те. године, нису се либили прећи линију разграничења, нити су им то Шпанци бранили. Споразум је био ништаван у годинама Иберијске империје, када је шпански краљ уједно био и португалски краљ (од [[1580]] до [[1640]] године). Новим споразумом у Мадриду из 1750. године, Португалу је признат суверенитет над запосједнутим територијама у јужнојЈужној Америци.

Споразум је специфицирао линију разграничења у лигама од Зеленортских острва. Линија није била специфицирана у степанимастепенима, нити је идентификована нека топологија (нпр. острво) са друге стране Атлантског океана. Споразум, међутим, каже да се сама линија утврђује заједничким путовањем (португалско-шпанске делегације), које се никада није десило.

*Шпанци су први, уз помоћ Хаимеа Ферера, [[1495]]. године, а на захтјев Шпанског краља и краљице, покушали одредити линију разграничења. Хаиме је тврдио да је линија разграничења на 18° западно од централног од Зеленортских острва. Како се тада вјеровало да се Фого, централно зеленортско острво налази на 24°25' западно од [[Гринич]]а, Хаиме Ферер је поставио линију разграничења на 42°25' западно од Гринича. Треба напоменути да је тадашња замисао о закривљености земље довела до представе да је земљина сфера 21.1% већа од стварне земљине сфере. Ако се ово узме у обзир, као и чињеница да је једна лига садржавала 6152,64 метра, стварна линија би била на 47°37' западно од Гринича.

*Године 1518. Шпанци су поново процијенили да је линија разграничења на 47°24' западно од Гринича, у тренутку када је замисао о закривњеностизакривљености земље била таква да је сматрано да је за 7.7% мања него што стварно јесте, што је у стварности било 45°38' западно. Међутим, опис обале куда би ова линија пролазила, је веома је збуњујућа, па је по опису обале у питању линија негдје између 49° и 50° западно.

*1524. године сами шпански морепловци, су дали своје мишљење од томе гдје се линија налази. Линија је процијењена на 47°17' западно (уз мању земљину сферу од 3,1%), односно 46°36' западно.

*1524. године су и португалски морепловци, су дали своје мишљење од томе гдје се линија налази. Они су је поставили на 21°30' западно од мјеста [[Санто Антао]] (Зеленортска Острва), односно (22°6'36" на стварној земљиној сфери).

Сам споразум, због чињенице да земља није плоча је био прилично ништаван, јер је Шпанија могла ићи на запад и доћи до посједа, које су, идући на исток Португалци, већ открили. Ово се, нормално, се није доводило у питање све док Португал није открилаоткрио веома вриједанвриједна архипелаг[[Молучка Молукасострва]], [[1512.]] године, због чега су Шпанци протествовали, тврдећи да је по Споразумуспоразуму Земља подијељена на двије полулопте, западну која припада Шпанији и источну која припада Португалу, и да предметна острва припадају западној, односно, шпанској хемисфери. Размирице, које су укључивале и разне пропале договоре, су трајале су све до [[1529.]] године, када су стране успјеле да се договоре у [[Сарагоса|Сарагоси]]. '''Споразум из Сарагосе''' је утврдио да ће се Шпанија задовољити са 350 хиљада [[дукат]]а у злату, а да ће острва остати унутар источне, односно португалске, хемисфере. Анти-меридијан, како је назван ће пролазити 17° источно од МолукасаМолучких острва, преко острва Лас Велас и Санто Томе.

Архипелаг[[Молучка Молукасострва]] јесу група острва западно од [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]], а у [[16. вијек]]у, било је једино мјесто у свијету гдје се успјешно узгаја биљка од које се добија зачин [[каранфилић]], а његова вриједност, у то вријеме, је била једнака вриједности злата. На највећем острву архипелага, португалци су направили тврђаву, дакоје би оствосу заузели Холанђани, послије пада Иберијске уније, око [[1640.]] године. Шпанци су опет, [[1666.]] године, преузели архипелаг од Холађана у склопу акције поновног заузимања [[Филипини|Филипина]].

Анти-меридијан није подијелио земљину сферу на два једнака дијела, Шпанија је добила 169° земљине сфере, а Португал 191°,. осимОсим тога, анти-меридијан је подијелио земљу тако да је Шпанија добила на истоку углавном [[Пацифик]], док је већина копна припала Португалу. Без обзира на споразум, Шпанија је у бишевише наврата покушала да колонизује [[Филипини|Филипинска]] острва иако су истиона прилично унутар Португалске хемисфере. Шпански [[Филип II од Шпаније|краљ Филип II]] је 1565. године успио да колонизује Филипине, подижући [[Манила|Манилу]], као трговачку станицу.