Друга коалиција — разлика између измена

Потписивањем [[Кампоформијски мир|Кампоформијског мира]] (17. октобар 1797.) Аустрија излази из рата са Француском. Тако се распала [[прва коалиција]] европских монархија иако је Енглеска и даље остала у рату. У лето 1798. године, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] креће у [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|поход на Египат]] (територију [[Османско царство|Османског царства]]). Страхујући од наглог јачања Француске која би, освојивши Египат, задала Енглеској ударац по њеним комуникацијама са [[Индија|Индијом]], Енглеска стаје на страну турског [[султан]]а и шаље му војну помоћ. У [[битка код Абукира (1798)|бици код Абукира]] (1. август 1798.) Енглези уништавају француску флоту. Тако је Бонапартина војска одсечена од Француске.

Крајем 1798. године Енглеској је пошло за руком да организује против Француске нову коалицију у коју улазе већина тадашњих енропских сила. Као што се види из писма цара [[Павле I Петрович|Павла I]] генералу Римском - Корсакову, коалиција је поставила себи за циљ да ликвидира сва француска освојења и да у Француској успостави монархију [[Династија Бурбон|Бурбона]].

Ратне операције отпочеле су у марту 1799. године истовремено у западној [[Немачка|Немачкој]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и горњој [[Италија|Италији]]. Генерал [[Жан-Батист Журдан|Журдан]], који је 1. марта прешао [[Рајна|Рајну]], већ после неколико дана потучен је од стране Аустријанаца и приморан на повлачење. Под притиском Аустријанаца повлаче се и Французи из Италије. Њихов положај још се више погоршао доласком у Италију великог руског војсковође, генерала [[Александар Суворов|Суворова]]. Он им наноси велики пораз [[Битка код Касина|код Касина]] (28. април) и већ наредног дана улази у [[Милано]]. После мање од месец дана кампање, Суворов је готово целу горњу Италију почистио од француских трупа. 26. маја Суворов је заузео [[Торино|Турин]], а 19. јуна, после тродневне [[битка код Требија|битке код Требија]], аустријско-руске трупе приморале су Французе на повлачење. У тој бици Французи су изгубили више од 15 000 војника. Поражени у [[Битка код Новиа|бици код Новиа]] (15. август), Французи су приморани на повлачење преко Алпа. Руска војска приближила се границама Француске.

Неуспеси француске војске појачали су незадовољство због политике [[Француски директоријум|Директоријума]]. Поново је оживео демократски покрет. 6. јула 1799. године обновио је своју делатност [[Јакобинци|Јакобински клуб]] под називом Савеза пријатеља слободе и једнакости. У њему је било око 3000 чланова. Слични клубови отворени су још у пар градова у Француској.

Напоредо са покретом демокраја почео је да јача и покрет ројалиста. У јулу 1799. Године у области Тулузе основана је „краљевска армија“ са петнаест до двадесет хиљада људи.

Јачању Наполеонове диктаторске власти допринеле су и његове сјајне победе надн спољним непријатељем. У пролеће 1800. године, први конзул, прешавши са војском преко Алпа, појавио се у горњој Италији. Победа [[Битка код Маренга|код Маренга]] од 14. јула довела је до потискивања Аустријанаца из Италије. После новог пораза [[Битка код Хоенлиндена|код Хохенлиндена]] (3. децембар) Аустрија је принуђена да иступи из коалиције и закључи са Француском [[Линевилски мир]] (9. фебруар 1801. година) којим потврђује услове [[Кампоформијски мир|кампоформијског мира]] и признаје измене које је Бонапарта извршио у Италији (образовање низа држава које су биле зависне од Француске).

Победоносни исход рата од 1800. године учврстио је Бонапартину власт и дефинитивно порушио наде неких ројалиста који су се заносили да ће, уз помоћ првог конзула, остварити рестаурацију Бурбона у Француској.