Облик државе — разлика између измена

У основи организације државне власти лежи принцип [[аутократија|самовлашћа]]. Државна власт је концентрисана у рукама једне особе (султан у Оману), или једног државног органа (Виши савјет емира у УАЕ) или нека друга врста државних органа (нацистички режим у Њемачкој и фашистички режим у Италији, режим [[Иди Амин|Идија Амина]] у Уганди 1979.). За такву државну власт карактеристичан је затворени [[тоталитаризам|тоталитарни режим]], који онемогућава утицај интересних група на власт, штавише, да такви напори могу довести до [[Политички прогон|сурових казни]]. У држави влада идеолошки [[монизам]], једностраначје или је усвојен принцип једног мандата за владајућу партију.<ref name="ЧИРКИН">Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.</ref>