Устав Србије из 1838. — разлика између измена

'''Устав из Кнежевине Србије из 1838. године''' често се назива '''Турски устав''', јер је издат у форми турског [[ферман]]а. На овај начин [[Османско царство|Турска]] је желела да покаже да је [[Кнежевина Србија|Србија]] у вазалном положају према њој.

[[Устав Србије из 1835.|Сретењски устав]] није био дугог века. [[Руска Империја|Русија]] и [[Visoka porta|Порта]] нису оправдавали [[Милетина буна|Милетину буну]], па су кнез и Сенат претпостављали да неће прихватит ни Устав. Зато су послали дипломату [[Михаило Герман|Михаила Германа]] у [[Цариград]] и преко њега писма за Порту и Буњетова, руског изасланика у турској престоници. Устав је суспендован док Буњетов и Порта заједнички га испитају и поправе. Примедбе су се очекивале до [[Ђурђевдан]]а када би Скупштина поново примила измењени устав. Кнез је пред њима бранио устав, односно био је спреман да прихвати бар део његових одредби. Буњетов није прихватио устав; Порта је била блажа. То је утицало на кнеза да донесе одлуку да суспендује устав, што је и њему самом одговарало. Читав терет одговорности свалио је на [[Димитрије Давидовић|Димитрија Давидовића]]. На опозицију није смео ударити. Устав је коначно суспендован 11. априла.

Без обзира на кратку примену, [[Устав Србије из 1835.|Сретењски устав]] је оставио траг у развоју српске уставности. Његове одредбе су представљале надахнуће каснијим уставима. У Републици Србији Сретење представља највећи државни празник, прославља се 15. фебруара, као успомена на [[Устав Србије из 1835.|Сретењски устав из 1835.]] и на дан подизања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] 1804. године.<ref>{{Cite book|title=Српска правна историја|last=Зоран С. Мирковић|publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет|year=2017.|location=Београд|pages=130.}}</ref>

Кнез Милош је након укидања Сретењског устава имао већ два спремљена устава. Био је веома радостан када је добио писмо руског посланика који му је одобрио кратак план за израду новог устава. Први уставни нацрт саставио је [[Стефан Радичевић]], а други посебна комисија коју су, између осталих, чинили и [[Аврам Петронијевић]], [[Алекса Симић]], [[Јаков Живановић]] и Стефан Радичевић. Кнез је на Ђурђевдан сакупио у Пожаревцу најистакнутије политичаре и Савет и саставио нацрт устава. Тај нацрт понео је [[Тодор Хебрез]] у Цариград. Хебрез је предводио осму депутацију коју је Милош слао у турску престоницу током своје прве владавине. Убрзо након што је Милош послао Хебреза у Цариград, у Београд је стигло писмо [[Карл Неселрод|Карла Неселрода]] које је обавештавало о царевом негодовању због избијања Милетине буне у Србији и доношења новог устава. Цар је изјавио да ће послати барона Рикмана да „уразуми“ Србе и помогне успостављању законитог поретка у земљи. Хебрез је у Цариграду предао уставни нацрт Буњетову, који га је послао у Петроград. Кнежев нацрт устава имао је разлике у односу на Сретењски, поготово по питању уређења врховне власти, али је имао и нека потпуно преписана поглавља. Уставни нацрт Стефана Радичевића концентрисао је у кнежевим рукама готово сву власт. У њему се по први пут јавља идеја да се Кнежевина Србија стави под гаранцију пет великих сила. Део о грађанским правима готово је у потпуности исти као у Сретењском уставу. Законодавну власт деле кнез и Савет, извршну има само кнез, а судска је независна. Кнез има надмоћнију законодавну власт јер, преко министара, има право законодавне иницијативе. Кнез и Савет не могу судити, а установљен је посебан Касациони врховни суд. Сва извршна власт је у рукама кнеза, а обавља је преко владе. Кнежев представник је истовремено и министар спољних послова и други човек после кнеза.

Маја следеће године стигао је одговор из Петрограда. Цар је одбацио Хебрезов уставни нацрт као несавршен. Прави разлог је био тај што је нацрт превише подсећао на Сретењски устав и, према ставу Русије, био превише напредан за Србију. Кнез је на обичном парчету папира добио инструкције о томе које делове нацрта треба изменити.

Почетком 1838. године у Крагујевцу ради једна уставна комисија која је саставила нацрт који је предат [[Јован Хаџић|Јовану Хаџићу]]. Овај правник одбацио је крагујевачки нацрт. Опозиција се повезала са Хаџићем који постаје правни саветник уставобранитељске странке. У рад уставотворне комисије мешао се и руски посланик Вашћенко. Он је био у контакту са Аврамом Петронијевићем који је био главни руски човек приликом решавања уставног питања и душа уставобранитељске опозиције. Радио је по руским инструкцијама. Петронијевић је предводио и девету депутацију која је у Цариграду учествовала у изради Турског устава.

'''Централни органи власти су''' 1. кнез са његовим министрима и 2. Савет. Настојећи да се реши сукоб између кнеза и Совјета, Турски устав предвиђа да кнез и Совјет заједно управљају Србијом.<ref name=":0">{{Cite book|title=Српска правна историја|last=Зоран С. Мирковић|publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет|year=2017.|location=Београд|pages=131.}}</ref>

Потврђено је наследно кнежевско достојанство породици [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. '''Кнез''' је на челу управе, има законодавну власт, именује чиновнике, извршује законе, врховни је заповедник војске. Има право да именује три министра, који ће сачињавати владу: министра унутрашњих послова, финансија и правосуђа. На челу [[Књажеска канцеларија|Књажеске канцеларије]] је кнежев намесник у својству министра спољашњих послова. Министри заседају у Савету. Ограничена је кнежева власт. Кнез је могао да изабере председника и 16 чланова Совјета, међутим није могао да их смени док се пред Портом не би доказала њихова кривица. На основу члана 17 Турског устава, било је омогућено мешање Порте у унутрашње српске послове.<ref name=":0" />

Уставом су предвиђена четири [[Министар|попечитеља]] (министра), од њих су три на челу ресора унутрашњих послова, финансија и правосуђа, а четврти "попечитељ Књажеве канцеларије" који је био кнежев представник и истовремено имао улогу министра иностраних послова. [[Министар|Министри]] нису сачињавали владу, у обављању својих дужности су независни један од другог, сваки има своју канцеларију.<ref name=":0" />

'''Савет''' је састављен од 17 најугледнијих српских старешина. То мора бити српски држављанин, старији од 35 година, који поседује непокретна добра. Председника и чланове Савета именује кнез. Саветници не могу бити смењени, сем ако не повреде устав и законе. Основне функције Савета су: 1. разматрање закона, уредби и висина дажбина 2. одређивање плата и увођење нових звања 3. решавање државног буџета 4. припремање закона о војсци. Савет може подносити законске предлоге кнезу. Сваки кнежев правни акт мора прво одобрити Савет.

'''Судови''' су независни чланом 44. Постоје три категорије судова: 1. примирителни 2. првостепени и другостепени окружни суд 3. апелациони суд је највећа судска инстанца. Примирителни судови су имали улогу мировних судова (уколико је странка незадовољна њиховом пресудом, могла је да се жали [[Окружни судови Републике Србије|окружном суду]]). Прави првостепени судови су били окружни судови, док је [[Апелациони судови Републике Србије|апелациони суд]] био друга судска инстанца. Судије окружних судова и Апелационог суда су уживале сталност и могле су изгубити судијску функцију само за кривицу која је доказана у спроведеном поступку.<ref name=":0" />

Извршена је [[Подјела власти|подела]] између [[Судска власт|судске]] и [[Извршна власт|извршне власти]] јер се представници извршне власти нису могли мешати у судске послове.<ref name=":0" />

'''Управа'''. Србија је подељена на 17 округа. Окрузи су подељени на срезове, а они на села.

Турски устав је представљао одраз стварног статуса Србије и унутрашњих прилика у Србији, иако је био корак назад у односу на [[Устав Србије из 1835.|Сретењски устав]], јер је значио одустајање од самосталног решавања уставног питања. Доношење таквог устава, кнез [[Милош Обреновић|Милош]] доживљава као лични пораз и, после неуспешног покушаја побуне у војсци, абдицирао је и напустио Србију у јуну 1839. године. <ref name="#1">{{Cite book|title=Српска правна историја|last=Зоран С. Мирковић|publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет|year=2017.|location=Београд|pages=132.}}</ref>

* [http://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/PR-44-6.pdf Власт и судска власт у периоду Турског устава и уставобранитеља (Политичка ревија, Татјана Кондић, 2015.)]