Фрањо Рачки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м →Дела: исправак интерпункције и козметичке измене |
||
Ред 44:
Рачки је по Штросмајеру био "најчишћи, најученији и најзаслужнији Хрват". Показао се он великим историчарем, интелектуалцем али и политичарем који пише књиге, попут: "Одломци из Хрватског државног права" и "Ријека према Хрватској", којима је обележио политички наступ. Док је студирао у Бечу користио је прилику да скупља историјске изворе о словенским народима, а када се вратио након докторирања у Сењ, посветио се проучавањем хрватске историје. Прво историјско дело које је објавио било је "Нацрт југословенске повијести до 9. века". Затим је 1865. године под утицајем Шафариковим штампао др Рачки "Асеманов или Ватикански евангелистар", који је 1736. године донео Асеман из Јерусалима у [[Ватиканска библиотека|Ватиканску библиотеку]]. У питању је [[Старословенски језик|старословенски]] рукопис на [[Глагољица|глагољици]] из 10. века.
Марљив и пун националног заноса организовао је по Kварнерским острвима скупљање глагољских листина, а и сам је волео тражити и истраживати. Током посете [[Крк (острво)|Kрку]], први је проучавао садржај [[Башчанска плоча|Башчанске плоче]], која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856
Године 1905. вајар [[Рудолф Валдец]] је о трошку хрватског народа, израдио споменик Рачком у колонади загребачког гробља.<ref>Нова искра", Београд 1905.</ref> Прославила је ЈАЗУ у Загребу 1929. године стогодишњицу рођења Фрање Рачког. О њему су са пијететом говорили представници више словенских народа, о којима је он најлепше мислио. Београдски академик Слободан Јовановић је том приликом читао свој рад под насловом "Фрањо Рачки и југословенска мисао".
| |||