Црква Светог Јована Крститеља у Грделици — разлика између измена

Она је дело [[Момир Коруновић|Момира Коруновића]], истакнутог српског архитекте XX века.

Кроз своју дугу историју, због географског положаја, ово насеље, некада знано као [[Дервен]], често је било на удару разних варварских цивилизација чији помен досеже још из доба Византије пре 7. века. У састав српске државе, ово насеље под незнаним именом, улази за време [[Стефан Немања|Стефана Немање]], пред крај 12-тог века. [[Стефан Лазаревић]] је на том месту изградио [[Црква Св. Богородице у Грделици|цркву Св. Богородице]] која је пред турском најездом разорена. Грделица није имала своју цркву од 1878. (време ослобођења од Турака) до 1925. године, када је проглашена за варошицу. Требало је много времена да прође, да би 1931. године ктитор [[Јован Л. Лазаревић]] прихватио да финансира изградњу нове цркве. Он је 1935. године пружио иницијална новчана средства за подизање цркве. Поред његових, средства за подизање добијена су и од министарства грађевине и вере. Црква Св. Јована Крститеља пројектована је од стране двојице архитеката [[Бранко Тасић|Бранка Тасића]] и чувеног [[Момир Коруновић|Момира Коруновића]]. Најпре је на пројекту радио лесковачки архитекта Бранко Тасић али је касније тај посао уступљен Момиру Коруновићу (1884.-1969.) који је у то време био познати архитекта сакралних споменика и истовремено иснпектор при Министарству грађевина. Камен темељац освешћен је 7. Јула 1937. године и она је од тада постала најизраженија црква на подручју Грделичке клисуре. Укупна цена изградње до завршетка 1940. године, износила је тадашњих 2 милиона динара.

Основа храма је у облику уписаног крста. На западној страни цркве постоји истурени трем, покривен таласастим кровом, са два стуба повезана луком. Изнад ова два стуба налазе се три прозора уоквирена архиволтама које су прекривене двосливним кровом. Стубови у тремовима су виши и виткији. Припрату од [[наос]]а одвајају два стуба који у унутрашњости портала носе галерију за потребе црквеног хора. [[Иконостас]] је рађен у дуборезу и дело је руског емигранта Ивана Дикија. На десној страни [[Припрата|припрате]] видна је фигура Св. Јована Крститеља „Биљобера” коме је посвећена црква.

[[Апсида]] на истоку, са унутрашње стране, је полукружна а споља тространа. На јужној страни апсиде налазе се врата која воде у [[олтар]]ски простор уоквирен луком који почива на два стуба. У унутрашњости слично су решени северни и јужни крак. Северна страна је полукружна [[конха]] обележена са три прозора засведена кровом изнад којег се налазе још три уоквирена архиволтама.