Википедија

Конрад Дуден — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
м исправак интерпункције и козметичке измене
Ред 5:
Конрад Дуден био је други син земљопоседника, произвођача ракије и железничког службеника [[Јохана Конрада Дудена]] ([[Немачки језик|нема.]] Johann Konrad Duden ) и његове супруге [[Јулиане Цхарлоте]] ([[Немачки језик|нема.]] Juliane Charlotte) <ref>{{cite web |url=http://www.kdg-wesel.de/index.php?id=1611}}</ref>. Дуден је крштен 21. јануара 1829. године у протестантској Матен цркви [[Немачки језик|(нем]] Mathenakirche). Прве године живота провео је у Лак кући ([[Немачки језик|нема.]] Lackhausen) у свом родном месту.
 
Бећ 1833. године селисе са породицом у Весел ([[Немачки језик|нема.]] Wesel). <ref>{{cite web |url=http://www.rheinische-geschichte.lvr.de/Persoenlichkeiten/konrad-duden-/DE-2086/lido/57c698cdf3c302.00057391}}</ref> У Веселу завршава Уједињену вишу грађанску школу ([[Немачки језик|нема.]] Vereinigten höheren Bürgerschule ) и школу научника ([[Немачки језик|нема.]] Gelehrtenschule).
 
1846. године Конрад студира историју, немачку и класичну филологију на Универзитету у [[Бон|Бону]]у ([[Немачки језик|нема]]. Rheinischen Friedrich-Wilhelms-Universität Bonn ), где се придружио студентском синдикату Бонер Винголф ([[Немачки језик|нема.]]Bonner Wingolf). Међутим након четири семестра прекида студије. Верује се да је разлог напуштања Универзитета тешка финансијска ситуација. Тако ће Дуден покушати на разне начине да изађе из ситуације у којој се затекао, радећи разне врсте послова. Од тутора Фракнфурту на Мајни ( [[Немачки језик|нема.]]Frankfurt am Main) до кућног учитеља породици сенатора Едуарда Франца Соухаиа ([[Немачки језик|нема.]] Eduard Franz Souchay ). <ref>{{Cite web|url=https://archivdatenbank.bbf.dipf.de/actaproweb/archive.xhtml?id=Vz++++++5c2fb484-bc19-4419-9bcd-4062cffc28ad#Vz______5c2fb484-bc19-4419-9bcd-4062cffc28ad|title=Archivdatenbank der BBF - Tektonik|website=archivdatenbank.bbf.dipf.de|access-date=2020-12-26}}</ref>
 
А већ 1854. године полаже државни испит на Универзитету у Бону, са посебном дозволом која ће га ослободити даљег студирања због приватног подучавања. Званично постаје квалификован да предаје латински, грчки, француски и немачки језик. <ref>{{Cite web|url=https://www.deutsche-biographie.de/pnd118527754.html#ndbcontent|title=Duden, Konrad - Deutsche Biographie|last=Biographie|first=Deutsche|website=www.deutsche-biographie.de|language=de|access-date=2020-12-26}}</ref> Исте године ће докторирати на Филозофском факултету Марбург ([[Немачки језик|немa.]] Universität Marburg ).
 
Године 1861. жени се са [[Аделине Јакоб]] ([[Немачки језик|немa]]. Adeline Jakob ) у Месини, коју је тамо упознао 1854. године као ћерку немачког конзула. Са њом је имао шесторо деце.<ref>{{Cite web|url=https://www.friedhoefe-wiesbaden.de/friedhof-sonnenberg|title=Friedhof Sonnenberg - Friedhöfe Wiesbaden — Grünflächenamt Wiesbaden|website=www.friedhoefe-wiesbaden.de|access-date=2020-12-26}}</ref> Једна од важнијих година у току које је стекао идеје о правилима која је касније применио у својим речницима, била је 1869. када постаје и директор гимназије у Шлајцу ([[Немачки језик|немa]]. Schleiz). Дуден је својим радом пре свега желео да олакша читање и писање мање образованим људима. Седам година касније, од 1876-1905. године такође постаје директор, али овог пута Краљевске гимназије у Бад Херсфелду ([[Немачки језик|немa.]] Hersfeld), где је 1880. године објавио свој комплетан [[речник]] немачког језика ( [[Немачки језик|немa]].Vollständiges Orthographisches Wörterbuch der deutschen Sprache), који се сматра његовим ремекделом 19.ог века.<ref>{{cite web|url=https://www.lagis-hessen.de/pnd/118527754|title=Hessian Biography}}</ref>
Ред 16:
 
== Значај и Дуденов допринос ==
Цео живота је тежио уједињењу и поједностављењу немачког правописа. Његов речник из 1880. представља почетак серије Дуденовог речника, који се редовно ажурира и појављује у виду нових издања на сваких 4-5 година. Дуден је у свом речнику обухватио 28.000 речи на 187 страница. Дуден ([[Немачки језик|немa]]. Duden) у свом тренутно 27. издању (2017.) садржи око 145.000 кључних речи.
[[Датотека:Standbild duden zuse.jpg|мини|200x200пискел|Споменик Конраду Дудену у округу опатије Бад Херсфелду]]
1902. године, други дом парламента у Немачкој („Бундестаг“) одредио је правила за правопис у зичним државним документима. Ова правила следиле су
 
[[Аустроугарска]] и [[Швајцарска]]. Дуден је следио фонетски принцип „пиши као што говориш." Сто година након његове смрти његов речник и даље остаје меродаван као узор немачког правописа.
Ред 25:
== Дела ==
# ''Немачки правопис. Трактат, правила и речник са етимолошким информацијама. За више разреде високошколских установа и за самоуку наставу. Издавачка кућа Б. Г. Теубнер, [[Лајпциг]] 1872 (тзв. Сцхлеизер Дуден). ([[Немачки језик|нема]]. Die deutsche Rechtschreibung. Abhandlung, Regeln und Wörterverzeichniß mit etymologischen Angaben. Für die oberen Klassen höherer Lehranstalten und zur Selbstbelehrung für Gebildete. Verlag B. G. Teubner, Leipzig 1872 (sog. Schleizer Duden)''
# ''  Водич за правопис. 2. издање 1878. ([[Немачки језик|нема]]. Anleitung zur Rechtschreibung. 2. Auflage 1878.)''
# ''Комплетан правописни речник немачког језика, према новим пруским и баварским правилима. ([[Немачки језик|нема]]. Vollständiges Orthographisches Wörterbuch der deutschen Sprache, nach den neuen preußischen und bayerischen Regeln. Verlag des Bibliographischen Instituts, Leipzig 1880. Faksimile: Bibliographisches Institut, Mannheim 1980.)''
# ''Правописни водич за практични живот. Именик свих немачких и већине страних речи, бројна властита имена из географије и историје, као и многа лична имена садашњости, у правопису. ([[Немачки језик|нема]]. Orthographischer Wegweiser für das praktische Leben. Verzeichnis sämtlicher deutschen und der meisten Fremdwörter, zahlreicher Eigennamen aus der Geographie und Geschichte, sowie vieler Personennamen der Gegenwart, in einheitlicher Schreibung. Verlag des Bibliographischen Instituts, Leipzig 1881.)''
# ''Комплетан правописни речник за школу. Према званичним правилима новог правописа. ([[Немачки језик|нема]]. Vollständiges Orthographisches Wörterbuch für die Schule. Nach den amtlichen Regeln der neuen Orthographie. Verlag des Bibliographischen Instituts, Leipzig 1882.)''
# ''Етимологија новог високонемачког језика. 1893 ([[Немачки језик|нема]]. Etymologie der neuhochdeutschen Sprache)''
# ''Правописни речник. ([[Немачки језик|нема]].Orthographisches Wörterverzeichnis. Reihe Meyers Volksbücher. Bibliographisches Institut, Leipzig und Wien o. J. [1902].)''
Ред 36:
 
# ''Вилхелм Крох: Конрад Дуден (1829–1911) / директор гимназије. У: Ингеборг Шнак(ур.): Животне слике из Курхесена и Владека 1830–1930. Четврти том. Марбург а. Л. 1950, стр. 52-59. ([[Немачки језик|нема]]. Wilhelm Kroh: Konrad Duden (1829–1911) / Gymnasialdirektor. In: Ingeborg Schnack (Hrsg.): Lebensbilder aus Kurhessen und Waldeck 1830–1930. Vierter Band. Marburg a. L. 1950, S. 52–59.''
# ''ДУДЕН. Пригодна публикација за његов 150. рођендан 3. јануара 1979. Објавио град Бад Херсфелд. Бад Херсфелд 1979. ([[Немачки језик|нема]]. DUDEN. Gedenkschrift zu seinem 150. Geburtstag am 3. Januar 1979. Herausgegeben von der Stadt Bad Hersfeld. Bad Hersfeld 1979.)''
# '' Волфганг Улрих Вурцел: Конрад Дуден. 2., прерађено издање. Лајпциг 1985. ([[Немачки језик|нема]]. Wolfgang Ullrich Wurzel: Konrad Duden. 2., durchgesehene Auflage. Leipzig 1985.)''
# ''Пире Евен: Конрад Дуден у Соненбергу и Висбадену. У: Насауише Анален, том 105. Висбаден 1994, стр. 223-233. ([[Немачки језик|нема]].Pierre Even: Konrad Duden in Sonnenberg und Wiesbaden. In: Nassauische Annalen, Band 105. Wiesbaden 1994, S. 223–233)''
# ''Анке Голдберг: Конрад Дуден. Пиши, како говориш. Сутон, Ерфурт 2007 ([[Немачки језик|нема]]. Anke Goldberg: Konrad Duden. Schreibe, wie Du sprichst. Sutton Verlag, Erfurt 2007, [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]] 978-3-86680-093-9.)''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Конрад_Дуден”