Спектроскопија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Фајл High_Resolution_Solar_Spectrum.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Badseed са разлогом: Per commons:Commons:Deletion_requests/File:High_Resolution_Solar_Spectrum.jpg
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Spiritusflamme_mit_spektrum.png|мини|десно|300п|Шпиритусна лампа и њен видљиви спектар: Жута линија на ~600 nm потиче од свеприсутног натријума (микрограмских трагова кухињске соли).]]
 
'''Спектроскопија''' је дисциплина која се бави проучавањем међуделовања [[електромагнетно зрачење|електромагнетног зрачења]] и [[материја|материје]]. Основни елементи су извор зрачења, дисперзиони елемент (или [[монохроматор]], дакле, део који разлаже зрачење на компоненте према [[енергија|енергији]], [[фреквенција|фреквенцији]] или [[таласна дужина|таласној дужини]]) и апсорбер зрачења. Ако су два од три елемента добро дефинисана онда се на основу [[емитовано зрачење|емитованог]] и [[апсорбовано зрачење|апсорбованог зрачења]] може сазнати нешто о ономе који је непознат. На пример, састав непознате [[легура|легуре]] може да се одреди тако што се на њој високим [[напон]]ом изазове варница чије се зрачење разложи [[призма|призмом]] (или оптичком решетком) у спектар који се региструје погодним апсорбером (филм, фотоелемент...). На основу познатих особина диперзионог елемента (призме или решетке) може да се одреди таласна дужина сваке компоненте у спектру а на основу познатих особина апсорбера њихови релативни интензитети што је довољно да се утврди врста и концентрација метала у испитиваној легури.