Мејбел Стобарт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Синтакса – параметар у наводницима.
м исправак интерпункције и козметичке измене
Ред 18:
}}
 
'''Мејбел Стобарт''' ({{јез-ен|Mabel Annie St Clair Stobart}}; Вулиџ, [[Кент]], [[3. фебруар]] [[1862]]. - [[1954]].), медицински радник, писац, оснивач Мобилне женске јединице за болесне и рањене 1912, (Women's Sick and Wounded Convoy Corps) и Лиге женског националног сервиса 1914 (Women's National Service League), Српске Стобарт болнице (Stobart Hospitals).
 
== Рад и долазак у Србију ==
Рођена је у породици Самјуела Бакстера Болтона и Софије Луизе Купер, у Вулиџу, [[Кент]], [[Енглеска]]. Првобитно члан Коњичке прве помоћи (First Aid Nursing Yeomanry Corps) организације основане [[1907]]. као споне између пољских болница и фронтовских линија. За разлику од сестринских организација, ФАНИ је био ангажован на спасавању рањених и пружању прве помоћи, попут модерног војног лекарства. Стобарт оснива 1912. Мобилне женске јединице за болесне и рањене, чије услуге одбија британски [[Црвени крст]], регрутује кадар уз помоћ бугарске краљице Елеоноре оснивајући болницу Кирк-Клисе у Тракији, за бугарски [[Црвени крст]], 1912. године. По избијању [[Први светски рат|Првог светског рата]], оснива пољску болницу у [[Белгија|Белгији]], за што је добила чини [[Мајор|мајорамајор]]а. У априлу 1915. придуружује се супругу Пирсу, као капелану Британских јединица у Србији, где на челу Треће јединце Српског потпорног фонда (Serbian Relief Fund's Front Line Field Hospitalу) Крагујевцу, са прикупљеном помоћи за амбуланте и медицински материјал, са њених 7 докторки, 18 медицинских сестара и доста општег особља, руководи пољском болницом. По повлачењу српских снага ка Албанији, Стобарт је постављена на чело ”летећих” пољских Стобарт [[болница]]. Носилац је Ордена Белог Орла и Ордена Светог Саве.
 
;Повратак у Енглеску
По повратку, у домовину Енглеску, госпођа Стобарт, није испоштована како је очекивала и како су то Срби учинили. У Лондону, председник Комитета Српског потпорног фонда, оштро јој је замерио што се придружила српској војсци на фронту и у албанској голготи, и тиме прекорачила дата јој упутства и изложила санитетску јединицу непотребном ризику.<ref name="autogenerated1"/>
 
И у каснијем периоди, госпођа Стобарт је непрестано љутила Енглеску владу, нпр. тиме што је одбила њихов надзор над својим радом и садржајем предавања о њеним искуствима из рата на Балкану, која је држала у Америци и Енглеској, и што је сав новац прикупљен од предавања која је држала у Америци, (скоро 4000 фунти), дала Црвеном крсту Србије.
 
Како је сваки њен покушај, да закаже састанак са Министром за информисање Енглеске и обнови своје активности био безуспешан, госпође Стобарт је: ''нестала са ратне сцене и до смрти 1954. године била окренута мистицизму и спиритуализму''.<ref name="autogenerated1"> Krippner M. ''The Quality of Mercy: Women at War, Serbia 1915- 1918.'' London: David & Charles; 1980.</ref>
 
== Писац и авантуриста ==