Поентилизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м исправак интерпункције и козметичке измене
 
Ред 1:
[[Датотека:Seurat-La Parade detail.jpg|мини|десно|200п|Детаљ са слике [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сераа]] ''Парада'' ([[1889|1889.]]), која илуструје технику [[Комплементарне боје|комплементарних боја]] у поентилизму.]]
[[Датотека:Baigneurs a Asnieres.jpg|мини|205п|[[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]], ''[[Купање у Анијеру]]'' (1884)]]
[[Датотека:Georges Seurat - Un dimanche après-midi à l'Île de la Grande Jatte.jpg|мини|205п|[[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]], ''[[Једно недељно поподне на острву де ла Гран Жат]]'' ([[1884]]—[[1886]].)]]
'''Поентилизам''' (од {{јез-фр|point}} - тачка), или '''дивизионизам''' како га је називао творац ове технике [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]], јесте [[сликарство|сликарска]] техника настала у Француској у другој половини [[19. век]]а, у којој се примарне (плава, жута, црвена) и комплементарне (наранџаста, љубичаста, зелена) боје наносе на сликарску површину кратким потезима ([[Тачка (ликовна уметност)|тачкама]]) једна до друге, по принципу комлементарности, да би се у [[око|оку]] посматрача створила [[илузија]] целовитости форме. Ова технику су користили сликари [[Неоимпресионизам|неоимпресионисти]], тако да се имена за технику и правац често користе као [[синоним]]и. Припадници овог правца у сликарству су користили ову технику поигравајући се ефектима које слика оставља на посматрача, али на сасвим другачији начин у поређењу са сликарима [[Импресионизам|импресионистима]].
 
Ред 11:
 
== Настанак технике ==
Крајем [[19. век]]а, дела [[Импресионизам|импресиониста]] су често одбијана од стране званичног „Салона“. Почев од [[1874]], импресионисти излажу самостално. [[1884|1884.]]. стварају чувени "[[Салон независних]]" (Salon des Indépendants). Млади [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]] га посећује, дивећи се дометима импресиониста и њиховој техници сликања свакодневних сцена или [[предео|пејзажа]] помоћу кратких и изражених потеза. [[1890|1890.]]. године Сера ће записати :
{{цитат|"Чистина спектралног елемента је основ моје технике...".}}
 
Тиме је дефинисао своју технику која се састоји у постављању чистих и [[Комплементарне боје|комплементарних]] [[Тачка (ликовна уметност)|тачака]] боје на платно.
 
Већ [[1883|1883.]]. Сера је започео своју прву велику композицију (201 × 300  cm) под називом „Купање код Анијера“ (-{Une baignade à Asnières}-). Као припрему за слику, Сера је направио серију [[скица|крокија]] и [[цртеж]]а. Затим је, у свом [[атеље]]у, на платну „раздвојио“ [[Боја|боје]] [[мотив]]а, на мале тачке примарних и комплементарних боја. Своју слику је [[1884|1884.]]. изложио на Салону независних. Рад изазива забуну али и привлачи пажњу, нарочито млађих уметника. Током лета те године, Сера почиње своју вероватно најпознатију слику : „Једно недељно поподне на острву Де Ла Гран Жат“. Само за ову слику, Сера је израдио 38 [[скица]] у [[Уље (сликарство)|уљу]] и 23 припремна [[цртеж]]а. Слику је изложио [[1886|1886.]]. на осмој и последњој изложби [[Импресионизам|импресиониста]].
 
== Техника ==
Ред 30:
== Ширење и опадање неоимпресионизма и његови утицаји ==
 
[[Термин]] [[неоимпресионизам]] је први пут употребио [[1886|1886.]]. Феликс Фенеон, учетнички критичар.
Око Жоржа Сера се окупила мала група присталица ове технике. Они оснивају [[1884|1884.]]. године „Удружење независних уменика“ (-{Société des artistes indépendants}-). Од најпознатијих, у групи се налазе [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]], [[Пол Сињак]], [[Камиј Писаро]] и [[Лисјен Писаро]].
Неоимпресионизам је постао сликарски правац са својим браниоцима (као што је то био Фенеон), присталицама и изложбеним просторима. Шири се брзо и у [[Белгија|Белгији]], са [[Хенри ван де Велде|Хенријем ван де Велдеом]] и [[Тео ван Риселберге|Теом ван Риселбергеом]] као најистакнутијим представницима, а затим и у [[Немачка|Немачкој]], управо захваљујући Велдеу.
 
Након смрти Сера [[1891]], Сињак стаје на чело покрета. Међутим, група прети да се распадне : њени чланови сликају све већим и већим тачкама и платна почињу да подсећају све више и више на мозаике ([[Ташизам]]). Ефекат јединства форме је угрожен и сликари теже ка њеном разарању и апстраховању.