Тридентски сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017)
м исправак интерпункције и козметичке измене
Ред 2:
 
== Претходни догађаји ==
Након што је [[папа Лав X]] објавио папинску булу ''-{Exurge Domine}-'' ([[1520]].), [[Мартин Лутер]] спалио је тај документ и затражио да се сазове општии сабор. Њемачки земаљски сабори придружили су се [[1522]]. том захтјеву, а идеју је подржавао и [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V]] као начин поновног уједињења Цркве и примирења сукоба око Реформације.
 
[[Папа Климент VII]] се отворено противио идеји о сазивању екуменског сабора, подржавајући у томе францускога краља [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] Осим тога, након буле ''-{Execrabilis}-'' коју је [[1460]]. објавио [[папа Пије II]], те његовог одговора Келнском универзитету [[1463]]., у којима је одбацио теорију о власти општег црквеног сабора над папом коју је био прокламирао [[сабор у Костанци]].
Ред 22:
 
== Ток сабора ==
[[Датотека:Council_of_Trent.JPG|мини|300п|десно|''Тридентиски сабора у цркви св. Марије Велике'' (непознати аутор, око 1600.)]]
Одржано је двадесет и пет јавних сједница, но готово половина од њих односиле су се на формалности. Главни дио посла обављао се у одборима и конгрегацијама, а читаво вођење сабора било је у рукама папиних изасланика. Сабор је донио одлуке како би се сузбиле неке од најочитијих злоупотреба, а увео је и реформу у питању дијељења [[опрост]]а, што је било једно од главних питања на почетку Реформације. Исто тако, донијете су одлуке о обнови редовничког живота, о школовању [[свештеник|клера]], о обавези [[бискуп]]а да пребива у својој бискупији, те о забрани двобоја. Премда је неколицина учесника показивала умјерену наклоност према ставовима реформатора о првенству [[Библија|Светога писма]] и о оправдању самом вјером, сабор ни у чему није изашао усусрет протестантима.