Рановизантијска гробница са фрескама у Нишу — разлика између измена

'''Рановизантијска гробница са фрескама''' у [[Ниш]]у представља јединствени налаз откривен на [[антика|касноантичкој]] [[некропола|некрополи]] у нишком насељу [[Јагодин мала]]. Адам Оршић-Славетић, који је водио археолошка ископавања [[археолошко налазиште|локалитета]] између [[1933|1933.]]. и [[1934|1934.]], гробницу је назвао [[маузолеј]]. На налазишту је између [[1952|1952.]]. и [[1953|1953.]]. ископавања наставио [[Ђорђе Мано Зиси]], који је открио остатке [[базилика|базилике]] и већи број [[гробље|гробова]]. Према односу [[гробница|гробнице]], базилике и гробова претпоставља се да је овај простор био [[култ]]но место у дужем временском периоду.<ref>[http://istorijanisa.wikidot.com/spomenici-nisa-i-okoline Историја Ниша/Споменици Ниша и околине]</ref><ref>{{Cite web |url=http://gradovi.protego.rs/index.php/zastita-nepokretne-kulturne-bastine/nepokretna-kulturna-bastina/zavodi/zavod-nis |title=Protego/Pregled nekih od nepokretnih kulturnih dobara u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš. |access-date=17. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170216062906/http://gradovi.protego.rs/index.php/zastita-nepokretne-kulturne-bastine/nepokretna-kulturna-bastina/zavodi/zavod-nis |archive-date=16. 02. 2017 |url-status=dead }}</ref>

Детаљнији опис грађевине објављен је [[1937|1937.]]. године, према коме су димензије гробница 7,44 x 3,13 -{m}-. Имала је свод, сачуван до висине од 3,38 -{m}-, на западној страни једну већу и две мање нише, а на северној и јужној страни гробнице налазила су се два [[аркосолиј]]а. У [[крипта|крипти]] су откривени део стуба од црвеног [[пешчар]]а, ранохришћански [[мермер]]ни [[капител]] и већи број скелета. Према овом капителу, базилика се датује у крај [[5. век]]а или почетак [[6. век]]а, у доба [[Анастасија]] ([[491|491.]]. – [[518|518.]].). Гробница се састојала из крипте и надземног дела који је незнатно очуван. Зидови су били ојачани [[пиластри]]ма, распоређеним на свим странама грађевине.<ref>[http://www.skrivenoblago.com/index.php?topic=1639.5;wap2 Скривено благо/Рановизантијска гробница са фрескама: Основни подаци]{{Мртва веза}}</ref>

Најзначајније је откриће саркофага са фигуралном декорацијом (са симболом крста и трочланим бистама). Могуће је да су у питању прикази Константинових наследника ([[Константин II]], [[Констанс I]] и [[Констанције II]]). Хеиде и Хелмут Бушхаусен су предложили друкчије датовање, претпостављајући да је саркофаг из периода између [[379|379.]]. и [[408|408.]]. године. Ови аутори су датовање извршили према према сличности са представом на златној полузи из Трансилваније на којој су приказани [[Грацијан I]] ([[367|367.]]. – [[383|383.]].) [[Валентинијан II]] ([[375|375.]]. – [[392|392.]].) и [[Теодосије I]] ([[379|379.]]. – [[395|395.]].) Пошто се полуга датује у [[379|379.]]. ова година била би доња граница датовања за саркофаг.