Србљак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Најстарији србљаци: исправак интерпункције и козметичке измене
м →‎Историјски значај србљака: исправак интерпункције и козметичке измене
Ред 10:
Обједињавање литургијских служби, у част српских светаца, у јединствену књигу названу србљак у времену [[историја Србије у Османском царству|османске владавине]] је био један од најзначајнијих књижевних догађаја у [[Србија|Србији]] из тог времена. Ове службе су у почетку уношене у постојеће зборнике служби зване '''минеји''' или [[месецослов]]и. Но, с временом почиње се устаљивати у празничним минејима „српска литургијска песма“. Први сачувани рукописи с претежно српским службама потичу из [[16. век|XVI века]] (1525). Први штампани празнични минеј или саборник у који су унесене три српске службе, две [[Теодосије (монах)|Теодосијеве]] ([[Стефан Немања|Светоме Симеону]] и [[Свети Сава|Сави]]) и једна [[Григорије Цамблак|Цамблакова]] ([[Стефан Урош III Дечански|Стефану Дечанском]]), саставио је [[јеромонах Мојсије]] из [[Манастир Високи Дечани|Дечана]], а изишао је у [[Млетачка република|Млетачкој]] штампарији Божидара Вуковића (1536—1538). Не зна се кад је дошло до издвајања служби српским свецима у засебан зборник нити кад је и како је тај зборник добио име Србљак.
 
Први познати рукопис Србљака који је садржавао значајан део тог националног корпуса настао је у [[Манастир Раковац|манастиру Раковцу]] у [[Срем]]у, [[1714]]. Према том или неком другом сличном рукопису изишло је прво издање књиге које је приредио епископ арадски Синесије Живановић на [[рускословенски језик|рускословенском језику]] под насловом ''Правила молебнаја свјатих сербских просвјатеитељеј'' (у Римнику, у [[Румунија|Румунији]], [[1761]]., друго издање у [[Венеција|Венецији]], [[1765]]). У каснијим црквеним издањима (1861, 1986) број служби у зборнику повећавао се и то на два начина: уношењем старих служби којих није било у ранијим издањима и придодавањем новонасталих служби.
 
Постоји такође књижевно издање Србљака (1970, књ. I-Ш, IV књига с научним прилозима), у којем је обухваћена целокупна српска литургијска химнографија настала у оквирима старе књижевности, а изостављене су службе настале касније, у XVIII, XIX и XX веку, које се уносе у црквена издања књиге.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Србљак