Други рат за уједињење Италије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м исправак интерпункције и козметичке измене
Ред 18:
| notes =
}}
'''Аустријско-Сардинијски рат''' или '''Француско-Аустријски рат''' или '''Други рат за независност Италије''' или '''Други рат за уједињење Италије''' је рат измећу Аустријског царства с једне стране и [[Француска|Француске]] и [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонт-Сардиније]] са друге стране током [[1859]]. У томе рату Аустрија је изгубила, па је [[Ломбардија]] припала Пијемонт-Сардинији. Тај рат је утро пут уједињењу Италије [[1861]].
 
== Рат ==
Ред 25:
* [[Француска]] ће помоћи Пијемонту ако га [[Аустрија]] нападне
* [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонт-Сардинија]] ће Француској дати [[Савоја|Савоју]] и [[Ница|Ницу]]
Требало је да тај план помогне обема земљама. Помогао би пијемонтскоме плану о [[Уједињење Италије|уједињењу Италије]] под Савојском династијом, а са друге стране ослабио би Аустрију као непријатеља Француске. Кавур није могао да добије француску помоћ сем у случају да Аустрија прва нападне, па је због тога провоцирао Аустрију низом војних маневара крај границе. Аустрија је [[23. април]]а [[1859]]. издала [[ултиматум]] захтевајући потпуну демилитаризацију краљевине Пијемонт-Сардиније. Пошто то Пијемонт није послушао Аустрија је започела рат [[29. април]]а 1859., па је на тај начин увукла Француску у рат.
 
=== Снаге ===
Ред 33:
За време објаве рата није било француске војске у Италији, тако да је маршал Франсоа Канробер пожурио у Пијемонт користећи железницу. То је било прво масивно кориштење железнице за транспорт војске. Аустријска војска је рачунала да ће брзо победити сардинијску војску пре него што стигне француска војска у Пијемонт. Командант аустријских снага у Пијемонту гроф Ђуљаји је био опрезан па се неодређеним смером кретао око реке Тичино пре почињања операција. Када је прешао реку започеле су јаке кише, које су омогућиле Пијемонту да поплави поља пиринача испред аустријске војске и на тај начин отежа напредовање.
 
Аустријска војска је ипак успела да стигне до Верчелија, одакле су угрожавали [[Торино]], али француско-сардинијски покрети усмерени ојачању Александрије и мостова преко реке По око Касале Монферата присилили су аустријску војску на повлачење. [[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] је [[14. мај]]а стигао у Александрију и преузео заповедништво над операцијама. Почетни сукоб је била [[битка код Монтебела (1859)]] 20. маја 1859. Аустријске снаге су ту биле три пута бројније, али Французи су победили, па је аустријски главнокомандујући постао још опрезнији. Почетком јуна Ђуљаји је био близу железничкога чвора у Мађенту са доста развученом војском. Наполеон је напао чеоно преко Тичина са делом снага, а са другим делом је напао северније да би са бока напао Аустријанце. Француски план је успео па су се Аустријанци морали повући доста далеко до тврђава у источној Ломбардији, где је гроф Ђуљаји смењен.
 
Заповедништво је преузео сам цар [[Франц Јозеф|Франц Јозеф I]], осећајући да ће то бити једноставан задатак да се одбрани добро утврђена аустријска територија иза реке Минчио. Франц Јозеф I ће први и последњи пут командовати у [[битка код Солферина|бици код Солферина]]. Пијемонтска и француска армија су напредовали и заузели су [[Милано]] и кренули су источно да поразе Аустрију пре него што може Пруска да дође у помоћ. Аустријанци су сазанали да су се Французи зауставили код [[Бреша|Бреше]], па су одлучили да их изненаде наглим преласком у напад. И Французи су кренули у офанзиву, али ниједна страна није знала где се налази друга страна све док се нису срели. Аустријски 7. корпус је био раздвојен од главнине снага и успели су да одбране Поцелонго. Остали део аустријске војске се повукао и препустио неколико градова Французима. У исто време у северном делу Ломбардије су италијански добровољци „Алпски ловци“ под заповедништвом [[Ђузепе Гарибалди|Ђузепеа Гарибалдија]] победили Аустријанце код Варезеа и Кома.