Оптички етернет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 60:
{{Главни чланак|Брзи етернет}}
Систем -{100Base-T}- ([[брзи етернет]]) је тип комутираног етернета на неоклопљеним упреденим парицама, док је то код оптичког етернета систем -{100Base-FX}- базиран на оптичком влакну као медијуму за пренос и [[Дуплекс комуникација|двосмерно комуницирање]].
Наиме, код овог система једно вишережимско влакно се користи за одлазни, док друго користи за долазни саобраћај потпун дуплекс. Код система базираних на оптичким влакина, па и -{100Base-FX}- система, станице се повезују сегментима од тачке до тачке. Како је потпуним дуплексом омогућена симултана комуникација између станица (станица — станица, комутатор — станица ...) код ових система не долази до сукобљавања. Потпун дуплекс као вид комуникације омогућава обема повезаним станицама да истовремено и шаљу и примају податке, што дуплира капацитет линка и на тај начин -{100Base-FX}- систем постиже брзине 100Mb100-{Mb/s}- у оба смера.
 
Друга, а у случају оптичког етернета битнија предност двосмерног вида комуникације је та да максимална дужина сегмента више није ограничена временским ограничењима [[Полудуплекс комуникација|полудуплексног]] етернета са дељеним каналом. -{[[CSMA/CD]]}- алгоритам није подржан, -{100Base-FX}- систем не дозвољава [[Хаб (рачунарство)|разводнике]]. Код потпуног дуплекса једина ограничења су одређена особинама медијума као носиоца сигнала. Упредене парице су ограничене карактеристикама [[бакар|бакра]] као носиоца сигнала што у том случају и не представља видно побољшање, док код оптичког влакна као медијума сегмент може бити драматично дужи. На пример, -{100Base-FX}- користи обично вишережимско влакно које је ограничено на дужину од 412 -{m}- при полудуплексном виду комуникације, док је користећи исти медијум могуће постићи удаљености до 2 -{km}- при потпун дуплексном виду комуникације. Функционисање потпуног дуплекса дефинисано је марта 1997. године стандардом -{802.3x}-, који такође наводи механизме за контролу тока преко канала са двосмерном комуникацијом (-{MAC}- контрола и -{PAUSE}- механизам).
 
Гигабитни оптички етернет, да би обезбедио компатибилност са претходним верзијама има подржан режим рада у полудуплексу, док је подразумевани режим потпун дуплекс. Претпоставка је да се у овом случају користи разводник за повезивање. Како је брзина слања оквира 100 пута бржа него код система -{10Base-F}- максимална удаљеност би требало да буде 100 пута мања (уместо 2500 -{m}-, 25 -{m}-). Комитет за мреже је унео две допуне у стандард 802.3z3-{z}- да би се избегао овај случај. Прва се односи на проширење носиоца података ({{јез-енг|carrier extension}}) која налаже хардверу да својим ресурсима допуни нормалан оквир до 512 бајтова и друга, бујица оквира ({{јез-енг|frame bursting}}) која омогућава пошиљаоцу да у једном преносу пошаље уланчану секвенцу више оквира. Уведене особине проширују радијус мреже на 200 -{m}- <ref name="multiple">[[Ендру Таненбаум]]: Рачунарске мреже, превод четвртог издања, Микро књига 2005.</ref>.
 
==Гигабитни оптички етернет==
[[Слика:1000BASE-SX-GBIC.jpg|мини|десно|200п|Изглед -{GBIC}- гигабитног примопредајног модула]]
{{Главни чланак|Гигабитни етернет}}
Етернети од 10/100 -{Mbps}- су углавном засновани на бакарном медијуму, коаксијалном каблу или упреденим бакарним парицама ({{јез-енг|Unshielded twisted pair - UTP}}). Пренос сигнала на широко распрострањеној Категорији 5 -{UTP}--a брзином од 1000 -{Mbps}-, представљао је велики изазов за дизајнере силицијумских чипова, јер то захтева огромно процесирање сигнала да би се умањили негативни ефекти у бакарним парицама (као што су ИСИ [[интер-симболска интерференција]] која се јавља услед ограничене ширине пропусног опсега канала, као и преслушавања сигнала између парова бакарних парица). Иако је сада гагабитни етернет углавном заснован на -{UTP}- каблу, рани гигабитни етернет је био заснован на оптичком интерфејсу. Фибер има ту предност што има мало слабљење сигнала и велики [[пропусни опсег]]. Погодан је за преносе дуж окоснице мреже, што је и била главна намена раног гигабитног етернета. Гигабитни етернет је прво стандардизован на оптичком фиберу 1998. године. -{IEEE}- стандард -{802.3z}- je ратификовао два дизајна за пренос сигнала гигабитног етернета: системе -{1000Base-SX}- и -{1000Base-LX}-<ref name="multiple2">-{Optical Fiber Telecommunications - Volume VB, Systems and Networks, Academic Press 2008.}- <br />-{section 9 - Cedric F. Lam and Winston I. Way: Optical Ethernet: Protocols, management, and 1–100G technologies}-</ref>.
 
===Систем -{1000Base-SX}-===