Оптички етернет — разлика између измена

Етернети од 10/100 -{Mbps}- су углавном засновани на бакарном медијуму, коаксијалном каблу или упреденим бакарним парицама ({{јез-енг|Unshielded twisted pair - UTP}}). Пренос сигнала на широко распрострањеној Категорији 5 -{UTP}--a брзином од 1000 -{Mbps}-, представљао је велики изазов за дизајнере силицијумских чипова, јер то захтева огромно процесирање сигнала да би се умањили негативни ефекти у бакарним парицама (као што су ИСИ [[интер-симболска интерференција]] која се јавља услед ограничене ширине пропусног опсега канала, као и преслушавања сигнала између парова бакарних парица). Иако је сада гагабитнигигабитни етернет углавном заснован на -{UTP}- каблу, рани гигабитни етернет је био заснован на оптичком интерфејсу. Фибер има ту предност што имага одликују мало слабљење сигнала и велики [[пропусни опсег]]. Погодан је за преносе дуж окоснице мреже, што је и била главна намена раног гигабитног етернета. Гигабитни етернет је прво стандардизован на оптичком фиберу 1998. године. -{IEEE}- стандард -{802.3z}- je ратификовао два дизајна за пренос сигнала гигабитног етернета: системе -{1000Base-SX}- и -{1000Base-LX}-<ref name="multiple2">-{Optical Fiber Telecommunications - Volume VB, Systems and Networks, Academic Press 2008.}- <br />-{section 9 - Cedric F. Lam and Winston I. Way: Optical Ethernet: Protocols, management, and 1–100G technologies}-</ref>.