Оптички етернет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 65:
Друга, а у случају оптичког етернета битнија предност двосмерног вида комуникације је та да максимална дужина сегмента више није ограничена временским ограничењима [[Полудуплекс комуникација|полудуплексног]] етернета са дељеним каналом. -{[[CSMA/CD]]}- алгоритам није подржан, -{100Base-FX}- систем не дозвољава [[Хаб (рачунарство)|разводнике]]. Код потпуног дуплекса једина ограничења су одређена особинама медијума као носиоца сигнала. Упредене парице су ограничене карактеристикама [[бакар|бакра]] као носиоца сигнала што у том случају и не представља видно побољшање, док код оптичког влакна као медијума сегмент може бити драматично дужи. На пример, -{100Base-FX}- користи обично вишережимско влакно које је ограничено на дужину од 412 -{m}- при полудуплексном виду комуникације, док је користећи исти медијум могуће постићи удаљености до 2 -{km}- при потпуном дуплексном виду комуникације. Функционисање потпуног дуплекса дефинисано је марта 1997. године стандардом -{802.3x}-, који такође наводи механизме за контролу тока преко канала са двосмерном комуникацијом (-{MAC}- контрола и -{PAUSE}- механизам).
Гигабитни оптички етернет, да би обезбедио компатибилност са претходним верзијама има подржан режим рада у полудуплексу, док је подразумевани режим потпун дуплекс. Претпоставка је да се у овом случају користи разводник за повезивање. Како је брзина слања оквира 100 пута бржа него код система -{10Base-F}- максимална удаљеност би требало да буде 100 пута мања (уместо
==Гигабитни оптички етернет==
Ред 132:
===Систем -{1000Base-LX}-===
Систем -{1000Base-LX}- ({{јез-енг|long wavelength}}) користи ласер велике таласне дужине
<center>
Ред 237:
==10-гигабитни оптички етернет==
{{Главни чланак|10-гигабитни етернет}}
Технологија 10 гигабитног етернета представљала је далеко већи изазов од гигабитног етернета. Када је стандардизован, пренос података брзином од 10 -{Gb/s}- представљао је најновији и најмодернији степен технологије. Било је предложено много различитих шема за реализацију. Као што се и очекивало, 10 гигабитни етернет је прво стандардизован на оптичком фиберу као преносном медијуму. При преносу података брзином од 10 -{Gb/s}-, -{8B10B PCS}- кодирање са 25% неискоришћености води до вишесимболске брзине преноса 12
Као и код гигабитног етернета, конфигурације физичких слојева 10-гигабитног етернета засноване су на предајницима (ласерима) са опсезима емитовања из сва три оптичка прозора, према томе имамо следеће конфигурације:
| |||