|
== Историја и порекло ==
У Француској, тврди [[Eric Hobsbawm|Ерик Хобсбом]], француска држава је претходила формирању [[French people|француског народа]]. Хобсбаум сматра да је држава створила француску нацију, а не [[French nationalism|француски национализам]], који је настао крајем 19. века, у време [[Dreyfus Affair|Драјфусове афере]]. У време [[French Revolution|Француске револуције]] 1789. године, само половина Француза је говорила француски, а 12–13% говорило је верзију која се налазила у литератури и образовним установама, према Хобсбауму.<ref name="hobsbawm1">{{cite book|last1=Hobsbawm|first1=Eric|title=Nations and nationalism since 1780|date=1992|publisher=Cambridge University Press|isbn=0521439612|page=60|edition=2nd}}</ref>
During theТоком [[Italian unification |уједињења Италије]] , theброј numberљуди ofкоји peopleсу speaking theговорили [[Italian language |италијански језик]] wasбио evenје lowerјош мањи. TheФранцуска Frenchдржава stateје promotedпромовисала theзамену replacementразличитих ofрегионалних variousдијалеката regionalи dialectsјезика and languages by a centralisedцентрализованим [[French language |француским језиком]], andкао so did, and still does,и ItalyИталија. The introduction ofУвођење [[conscription |регрутације]] and theи [[ FrenchJules ThirdFerry Republiclaws| Third Republicзакона]] 's [[ JulesFrench FerryThird lawsRepublic| 1880sТреће lawsрепублике]] onо publicјавној instruction]]настави facilitatedиз the1880-их creationолакшали ofсу aстварање nationalнационалног identityидентитета underпрема thisовој theoryтеорији.<ref>{{Cite web |date=2015-03-04 |title=French language law: The attempted ruination of France's linguistic diversity. |url=https://trinitycollegelawreview.org/french-language-law-the-attempted-ruination-of-frances-linguistic-diversity/ |access-date=2022-04-08 |website=Trinity College Law Review (TCLR) {{!}} Trinity College Dublin |language=en-GB}}</ref> ▼In France, [[Eric Hobsbawm]] argues, the French state preceded the formation of the [[French people]]. Hobsbawm considers that the state made the French nation, not [[French nationalism]], which emerged at the end of the 19th century, the time of the [[Dreyfus Affair]]. At the time of the 1789 [[French Revolution]], only half of the French people spoke some French, and 12–13% spoke the version of it that was to be found in literature and in educational facilities, according to Hobsbawm.<ref name="hobsbawm1">{{cite book|last1=Hobsbawm|first1=Eric|title=Nations and nationalism since 1780|date=1992|publisher=Cambridge University Press|isbn=0521439612|page=60|edition=2nd}}</ref>
Историчари Ханс Кон, Лија Гринфелд, Филип Вајт и други класификовали су нације као што су Немачка или Италија, где је културно уједињење претходило државном уједињењу, као ''етничке нације'' или ''етничке националности''. Међутим, „државне” националне јединице, као што су у Француској, Енглеској или Кини, вероватније да ће цветати у мултиетничким друштвима, производећи традиционалну националну баштину ''грађанских народа'' или ''националности'' са седиштем у територији.<ref>Kohn, Hans (1955). ''Nationalism: Its Meaning & History''</ref><ref>Greenfeld, Liah (1992). ''Nationalism: Five Roads to Modernity''</ref><ref name="ref1">White, Philip L. (2006). 'Globalization and the Mythology of the Nation State', In A.G. Hopkins, ed. ''Global History: Interactions Between the Universal and the Local'' Palgrave Macmillan, pp. 257–284</ref> Неки аутори деконструишу разлику између [[ethnic nationalism|етничког национализма]] и [[civic nationalism|грађанског национализма]] због двосмислености појмова. Они тврде да је парадигматски случај [[Ernest Renan|Ернеста Ренана]] идеализација и да га треба тумачити у оквиру немачке традиције, а не у супротности са њом. На пример, они тврде да су аргументи које је Ренан користио на конференцији ''Шта је нација?'' нису у складу са његовим размишљањем. Ова наводна грађанска концепција нације била би одређена само случајем губитка Алзаса и Лорене у [[Franco-Prussian War|Француско-пруском рату]].<ref>[[Joxe Azurmendi|Azurmendi, Joxe]]: ''Historia, arraza, nazioa'', Donostia: Elkar, 2014. {{ISBN|978-84-9027-297-8}}</ref>
▲During the [[Italian unification]], the number of people speaking the [[Italian language]] was even lower. The French state promoted the replacement of various regional dialects and languages by a centralised [[French language]], and so did, and still does, Italy. The introduction of [[conscription]] and the [[French Third Republic|Third Republic]]'s [[Jules Ferry laws|1880s laws on public instruction]] facilitated the creation of a national identity under this theory.<ref>{{Cite web |date=2015-03-04 |title=French language law: The attempted ruination of France's linguistic diversity. |url=https://trinitycollegelawreview.org/french-language-law-the-attempted-ruination-of-frances-linguistic-diversity/ |access-date=2022-04-08 |website=Trinity College Law Review (TCLR) {{!}} Trinity College Dublin |language=en-GB}}</ref>
Идеја националне државе била је и повезана је са успоном модерног система држава, који се често назива „[[Westphalian sovereignty|вестфалским системом]]“ у односу на [[Peace of Westphalia|Вестфалски уговор]] (1648). [[Balance of power in international relations|Однос снага]], који је карактерисао тај систем, зависио је од његове ефикасности на јасно дефинисаним, централно контролисаним, независним ентитетима, било [[Царство|царствима]] или националним државама, који признају једни другима суверенитет и територију. Вестфалски систем није створио националну државу, али национална држава испуњава критеријуме за саставне државе (под претпоставком да не постоји спорна територија). Пре Вестфалског система, најближи геополитички систем био је „Чањуански систем“ успостављен у источној Азији 1005. године [[Chanyuan Treaty|Чањуанским уговором]], који је, као и Вестфалски мировни уговори, означавао националне границе између независних режима кинеске [[Song dynasty|династије Сонг]] и номадске [[Liao dynasty|династије Љао]].<ref>{{Cite journal |last=Chen |first=Yuan Julian |date=July 2018 |title=Frontier, Fortification, and Forestation: Defensive Woodland on the Song–Liao Border in the Long Eleventh Century |url=https://www.academia.edu/37471839 |journal=Journal of Chinese History |language=en |volume=2 |issue=2 |pages=313–334 |doi=10.1017/jch.2018.7 |s2cid=133980555 |issn=2059-1632}}</ref> Овај систем је копиран и развијан у источној Азији у наредним вековима све до успостављања паневроазијског [[Mongol Empire|Монголског царства]] у 13. веку.<ref>{{Cite book |last=Pakhomov |first=Oleg |title=Political Culture of East Asia – a civilization of total power |date=2022 |publisher=Springer-Verlag, Singapore |isbn=978-981-19-0778-4 |location=[S.l.] |oclc=1304248303}}</ref>
Historians Hans Kohn, Liah Greenfeld, Philip White and others have classified nations such as Germany or Italy, where cultural unification preceded state unification, as ''ethnic nations'' or ''ethnic nationalities''. However, "state-driven" national unifications, such as in France, England or China, are more likely to flourish in multiethnic societies, producing a traditional national heritage of ''civic nations'', or ''territory-based nationalities''.<ref>Kohn, Hans (1955). ''Nationalism: Its Meaning & History''</ref><ref>Greenfeld, Liah (1992). ''Nationalism: Five Roads to Modernity''</ref><ref name="ref1">White, Philip L. (2006). 'Globalization and the Mythology of the Nation State', In A.G. Hopkins, ed. ''Global History: Interactions Between the Universal and the Local'' Palgrave Macmillan, pp. 257–284</ref> Some authors deconstruct the distinction between [[ethnic nationalism]] and [[civic nationalism]] because of the ambiguity of the concepts. They argue that the paradigmatic case of [[Ernest Renan]] is an idealisation and it should be interpreted within the German tradition and not in opposition to it. For example, they argue that the arguments used by Renan at the conference ''What is a nation?'' are not consistent with his thinking. This alleged civic conception of the nation would be determined only by the case of the loss gives Alsace and Lorraine in the [[Franco-Prussian War]].<ref>[[Joxe Azurmendi|Azurmendi, Joxe]]: ''Historia, arraza, nazioa'', Donostia: Elkar, 2014. {{ISBN|978-84-9027-297-8}}</ref>
Национална држава је добила филозофску основу у ери [[Romanticism|романтизма]], испрва као „природни“ израз појединачних народа ([[romantic nationalism|романтичарски национализам]]: видети концепцију ''[[People|народа]]'' [[Johann Gottlieb Fichte|Јохана Готлиба Фихтеа]], којој се касније супротставио [[Ernest Renan|Ернест Ренан]]). Све већи нагласак током 19. века на етничком и расном пореклу нације, довео је до редефинисања националне државе у овим терминима.<ref name="ref1"/> [[Расизам]], који је у [[Henri de Boulainvilliers|Буленвиловим]] теоријама био инхерентно [[Patriotism|антипатриотски]] и антинационалистички, спојио се са [[Colonialism|колонијалистичким]] [[imperialism|империјализмом]] и „континенталним империјализмом“, пре свега у [[pan-Germanic|пангерманским]] и [[pan-Slavic|пансловенским]] покретима.<ref>See [[Hannah Arendt]]'s ''[[The Origins of Totalitarianism]]'' (1951)</ref>
The idea of a nation state was and is associated with the rise of the modern system of states, often called the "[[Westphalian sovereignty|Westphalian system]]" in reference to the [[Peace of Westphalia|Treaty of Westphalia]] (1648). The [[Balance of power in international relations|balance of power]], which characterized that system, depended on its effectiveness upon clearly defined, centrally controlled, independent entities, whether [[empire]]s or nation states, which recognize each other's sovereignty and territory. The Westphalian system did not create the nation state, but the nation state meets the criteria for its component states (by assuming that there is no disputed territory). Before the Westphalian system, the closest geopolitical system was the "Chanyuan system" established in East Asia in 1005 through the [[Chanyuan Treaty|Treaty of Chanyuan]], which, like the Westphalian peace treaties, designated national borders between the independent regimes of China's [[Song dynasty]] and the nomadic [[Liao dynasty]].<ref>{{Cite journal |last=Chen |first=Yuan Julian |date=July 2018 |title=Frontier, Fortification, and Forestation: Defensive Woodland on the Song–Liao Border in the Long Eleventh Century |url=https://www.academia.edu/37471839 |journal=Journal of Chinese History |language=en |volume=2 |issue=2 |pages=313–334 |doi=10.1017/jch.2018.7 |s2cid=133980555 |issn=2059-1632}}</ref> This system was copied and developed in East Asia in the following centuries until the establishment of the pan-Eurasian [[Mongol Empire]] in the 13th century.<ref>{{Cite book |last=Pakhomov |first=Oleg |title=Political Culture of East Asia – a civilization of total power |date=2022 |publisher=Springer-Verlag, Singapore |isbn=978-981-19-0778-4 |location=[S.l.] |oclc=1304248303}}</ref>
AccordingПрема toАндреасу AndreasВимеру Wimmerи andЈувалу Yuval FeinsteinФајнштајну, nation-statesнационалне tendedдржаве toсу emergeимале whenтенденцију powerда shiftsнастану allowedкада nationalistsсу toпромене overthrowмоћи existingомогућиле regimesнационалистима orда absorbзбаце existingпостојеће administrativeрежиме unitsили апсорбују постојеће административне јединице.<ref>{{Cite journal|last1=Wimmer|first1=Andreas|last2=Feinstein|first2=Yuval|s2cid=10075481|date=2010|title=The Rise of the Nation-State across the World, 1816 to 2001|journal=American Sociological Review|language=en|volume=75|issue=5 |pages=764–790|doi=10.1177/0003122410382639|issn=0003-1224}}</ref> XueСјуе LiЛи andи AlexanderАлекандер HicksХикс linksповезују theучесталост frequencyстварања ofнационалних nation-stateдржава creationса to processes ofпроцесима diffusionдифузије thatкоји emanateпотичу fromод internationalмеђународних organizationsорганизација.<ref>{{Cite journal|last1=Li|first1=Xue|last2=Hicks|first2=Alexander|s2cid=147753503|date=2016|title=World Polity Matters: Another Look at the Rise of the Nation-State across the World, 1816 to 2001|journal=American Sociological Review|language=en|volume=81|issue=3|pages=596–607|doi=10.1177/0003122416641371|issn=0003-1224}}</ref> ▼The nation state received a philosophical underpinning in the era of [[Romanticism]], at first as the "natural" expression of the individual peoples ([[romantic nationalism]]: see [[Johann Gottlieb Fichte]]'s conception of the ''[[People|Volk]]'', later opposed by [[Ernest Renan]]). The increasing emphasis during the 19th century on the ethnic and racial origins of the nation, led to a redefinition of the nation state in these terms.<ref name="ref1"/> [[Racism]], which in [[Henri de Boulainvilliers|Boulainvilliers]]'s theories was inherently anti[[Patriotism|patriotic]] and antinationalist, joined itself with [[Colonialism|colonialist]] [[imperialism]] and "continental imperialism", most notably in [[pan-Germanic]] and [[pan-Slavic]] movements.<ref>See [[Hannah Arendt]]'s ''[[The Origins of Totalitarianism]]'' (1951)</ref>
▲According to Andreas Wimmer and Yuval Feinstein, nation-states tended to emerge when power shifts allowed nationalists to overthrow existing regimes or absorb existing administrative units.<ref>{{Cite journal|last1=Wimmer|first1=Andreas|last2=Feinstein|first2=Yuval|s2cid=10075481|date=2010|title=The Rise of the Nation-State across the World, 1816 to 2001|journal=American Sociological Review|language=en|volume=75|issue=5|pages=764–790|doi=10.1177/0003122410382639|issn=0003-1224}}</ref> Xue Li and Alexander Hicks links the frequency of nation-state creation to processes of diffusion that emanate from international organizations.<ref>{{Cite journal|last1=Li|first1=Xue|last2=Hicks|first2=Alexander|s2cid=147753503|date=2016|title=World Polity Matters: Another Look at the Rise of the Nation-State across the World, 1816 to 2001|journal=American Sociological Review|language=en|volume=81|issue=3|pages=596–607|doi=10.1177/0003122416641371|issn=0003-1224}}</ref>
== Референце ==
|
