Горњи очњак — разлика између измена

40 бајтова додато ,  пре 11 година
м
нема резимеа измене
м (Бот Додаје: zh:虎牙)
м
text=Горњи очњак сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено|
}}
'''Горњи очњак''' – -{''dens caninus superior''}- је трећи [[зуб]] од медијалне линије у оба квадранта горњег денталног лука. У контакту је са [[други горњи секутић|горњим латералним секутићем]] и [[први горњи преткутњак|првим преткутњаком]], а својом морфологијом и функцијом чини прелазну форму између ових [[зуб]]а. Он оклудира са [[доњи очњак|доњим очњаком]] и [[први доњи преткутњак|првим преткутњаком]], и са њима игра значајну улогу у латералним кретњама [[доња вилица|мандибуле]]. Постоје два горња очњака, која се обележавају на следећи начин:
 
* ''стални горњи десни очњак – 13'';
* ''стални горњи леви очњак – 23''.
 
Горњи очњак је масиван [[зуб]], са нешто већим вестибуло-оралним промером. Има веома масиван и дугачак корен, са добром алвеоларном подлогом, па често остаје у [[вилица|вилици]] и наког губитка осталих [[зуб]]а. Стога се често користи као ослонац за разне протетске надокнаде у [[усна дупља|устима]] пацијента. На основу морфологије често га сврставају у "угаоне„угаоне зубе"зубе“, јер доприноси постепеном преламању и скретању горњег денталног лука и формирању правилног полуелипсастог облика. Такође, овај [[зуб]] пружа потпору фацијалним структурама у пределу углова усана, па доприноси и изгледу особе итд. Показује правилан [[посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]] и дистални [[посебне карактеристике зуба|нагиб корена]].
 
==Круна==
Лабијална површина има облик пентагона (петоугаоника) и конвексна је у оба правца. Максимум конвекситета се налази у цервикалној трећини, а у мезио-дисталном правцу више је изражен мезијално. На лабијалној површини присутне су преклопне линије (у цервикалној трећини), које прате облик глеђно-цементног споја, и развојне депресије (мезиолабијална и дистолабијална) које деле ову површину на три лобуса (као код горњих [[секутићи|секутића]]). Средишњи лобус је боље изражен у односу на мезијални и дистални, па се назива лабијални квржични гребен и он дели лабијалну површину на два дела или фасете. Гребен полази са врха тзв. солитарне квржице [[очњаци|очњака]], која ломи сечивну ивицу на два неједнака дела. Квржица ({{јез-лат|cuspidus}}) има облик четворостране [[пирамида|пирамиде]] и састоји се од четири гребена: лабијалног, палатиналног, мезијалног и дисталног. Врх квржице налази се изнад осе [[зуб]]а, али се касније помера дистално услед абразије. Квржица прелази [[оклузија|оклузалну раван]] осталих [[зуб]]а, али је код [[човек]]а то слабије изражено у поређењу са месождерима, што је одраз еволуције хуманог зубика.
 
Проксимални профили лабијалне површине су конвексни и конвергују ка врату [[зуб]]а. Конвекситет дисталне стране је боље изражен и висина контуре се налази у средњој трећини, док је на мезијалној она локализована ближе сечивној ивици. Сечивна ивица је "преломљена" врхом солитарне квржице и маркирана мезијалним и дисталним "раменом"„раменом“ ({{јез-лат|eminentio canini}}). Цервикална линија је конвексна у правцу корена [[зуб]]а.
 
===Палатинални аспект===
==Референце==
 
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање ("Службени„Службени гласник"гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање ("Завод„Завод за уџбенике и наставна средства"средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', -{I}- издање ("БМГ"„БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, -{COBISS-ID}- 94080780;
 
[[Категорија:Зуби]]