Савезнички рат (91—88. п. н. е.) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: pt:Guerra Social (91–88 a.C.) |
|||
Ред 15:
== Савезнички рат ==
Неуспех Друздове савезничке реформе и његова смрт довели су со устанка савезника, познатог као Савезнички рат. У појединим изворима срећу се називи као што су ''-{Bellum Mariscium}-'' и ''-{Bellum Italicum-}''. Од II века н.е. користи се израз Савезнички рат, мада се нису сва савезничка племена побунила против Рима. Најпре су савезнички градови само склопили тајне савезе и како би једни другима загарантовали верност, размењивали су таоце. За једну такву размену у граду Аускулу сазнао је и римски проконзул Сервилије. Када се томе покушао успротивити, убијен је. Сви Римљани који су се тада налазили у Аускулу, такође су убијени, а њихова имовина је конфискова. Овај догађај је подстакао устанак. Осам племена која су чинила језгро побуне била су: Мрси, Плеини, Вестини, Самнити, Маруцини, Пицентини, Френтини и Хирпини (Апијан помиње и Помпејане, Венусине, Апулце и Лукане). Устанак се распламсавао у области средње Италије, на простору Самнија и Пиценијума. Времном са првим успесима устаника побуна се
Центар савезничке војске био је у граду Корфиниј. Савезници су се организовали институционално по угледу на римску државу, тако да је на челу био сенат од 500 чланова, 12 претора и 2 конзула. Као и у Риму војском су командовали конзули који су под својом влашћу имали по 6 претота. 90. године п. н. е. конзули савезничке војске су били Марс Квинт Помпедије Силон и Самнит Гај Папије Мутул. Територија је подељена на јужни и северни фронт. Помпедије је предводио војску на североистоку док је други конзул био на југу.
|