Украдени живот — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
исправке
Нема описа измене
Ред 26:
| имдб =5827916
}}
'''''Украдени живот''''' ({{јез-енгл|A Hidden Life}}) је [[Историјски филм|историјска]], [[Биографски филм (филмски жанр)|биографска]] филмска [[Драма (филмски жанр)|драма]] у режији и по сценарију [[Теренс Малик|Теренса Малика]] из 2019. године. Филм приказује живот [[Франц Јегерштетер|Франца Јегерштетера]], аустријског пољопривредника и побожног [[Римокатолици|римокатолика]], који је одбио да служи у [[Нацизам|нацистичкој]] војсци у [[Други светски рат|Другом светском рату]] због чега је био убијен у гаражи берлинског затвора [[Браденбург]]. Сценарио је заснован на писмима која су ФранџФранц и његова жена Франциска размењивали, а које је постхумно приредила Ерна Пуц. Главне улоге тумаче [[Аугуст Дил]] и [[Валери Пахнер]], док споредне улоге тумаче [[Матијас Шунартс]], [[Карл Маркович]], [[Јирген Прохнов]], [[Франц Роговски]], као и [[Мајкл Никвист]] и [[Бруно Ганц]], којима су ово биле уједно и последње улоге за живота.
 
Филм је снимљен током осам недеља у јулу и августу 2016 године, а сниман је у [[Италија|Италији]], [[Аустрија|Аустрији]] и [[Немачка|Немачкој]]. У односу на скорашње Маликове филмове, „Украдени живот” има чвршћу наративну структуру и јасну фабулу, али чува све препознатљиве карактеристике његових филмова: раскошну фотографију, „лелујаву” и динамичну камеру, брзо [[монтажа|монтажно]] смењивање кадрова, мали број дијалога и издвојену нарацију. Филм је тематски и иконографски занован на [[Хришћанство|хришћанском]] учењу, а драматуршки преузима образац од [[Житије|житија]] светаца.<ref name="Pavičić">{{cite news |last1=Jurica |first1=Pavićić |title=PRIČA O BLAŽENIKU AUSTRIJSKE KATOLIČKE CRKVE POKAZUJE KAKO JE IZGLEDAO PRAVI ANTIFAŠIZAM |url=https://www.jutarnji.hr/kultura/film-i-tv/prica-o-blazeniku-austrijske-katolicke-crkve-pokazuje-kako-je-izgledao-pravi-antifasizam-kako-se-nacizmu-stvarno-odupro-stvarni-blazenik/8916176/ |accessdate=9. 3. 2020 |work=jutarnji.hr |date=26. 5. 2019}}</ref> Сам наслов је преузет из последњег пасуса романа „[[Мидлмарч]]” енглеске књижевнице [[Џорџ Елиот]].