Епископ бачки Иринеј — разлика између измена

Боравио је у манастиру [[Манастир Острог|Острогу]] од [[1969]]. до [[1970]]. године. Десетогодишњи период од [[1970]]. до [[1980]]. године провео је у [[Атина|Атини]] на постдипломским студијама на богословском факултету где је одбранио докторску дисертацију. Након студијског боравка у [[Париз]]у, на руском [[Православни богословски институт Светог Сергија у Паризу|Богословском институту Светог Сергија]] (1980—1981), изабран је за доцента на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету у Београду]]. Пензионисан је као редовни професор и шеф катедре ([[2015]]), а обављао је дужност декана Православног богословског факултета у четири мандата.<ref>[http://www.spc.rs/sr/25godishnjica_ustolichenja_episkopa_bachkog_irineja 25-годишњица устоличења Епископа бачког Иринеја („СПЦ”, 24. децембар 2015)], Приступљено 29. 5. 2019.</ref>

 

 

На редовном заседању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] ([[1989]]) изабран је за викарног епископа [[Викарни епископ моравички|моравичког]], помоћника [[Патријарх српски|патријарху српском]]. Након хиротоније у [[Манастир Пећка патријаршија|Пећкој Патријаршији]], дана [[20. мај]]а [[1990]]. године, изабран је за епархијског епископа [[Епархија бачка|бачког]] и устоличен у [[Нови Сад|Новом Саду]], дана [[23. децембар|23. децембра]] исте године. Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година је уређивао ''Православни мисионар'', популарни часопис у синодском издању.

Дужи низ година врши дужност портпарола [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Био је [[Архијереј администратор|администратор]] новоосноване [[Епархија аустријско-швајцарска|Епархије аустријско-швајцарске]] од [[2011]]. до [[2014]]. године. У више наврата је био члан [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]]. Члан је Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом и Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима. Такође, члан је [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].

 

Добитник је Новембарске повеље Града Новог Сада 2020. године.<ref>[http://spc.rs/sr/episkopu_irineju_novembarska_povelja_grada_novog_sada Епископу Иринеју Новембарска повеља Града Новог Сада (СПЦ, 23. октобар 2020)]</ref>