Шанац (пољско утврђење) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ситно |
|||
Ред 1:
{{без извора}}
{{Друге употребе|Шанац (вишезначна одредница)}}
'''Шанац''' ({{јез-енгл|Sconce}}, {{јез-нем|Schanze}}) или '''шарампов''' је тип пољског утврђења намењен као дефанзивно борбено средство. Шанчеви су први пут коришћени током средњег века. Свој врхунац достижу током 19. века, а избацују се из употребе током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Шанчеве не треба мешати са јарком, који је ров око замка, јер је шанац комплекснији земљани рад од рова или јарка, а јарак може бити део шанчеве одбране.
[[Датотека:Скица шанац2.jpg|мини|лево|План Мишарског шанца == Изглед, улога и карактеристике ==
[[Датотека:Mišar battle redoubt construction.jpg|мини|Грађа Мишарског шанца, дијаграм]]
'''Шанчеви''' или '''шарампови''' су тип пољског утврђења, направљених од земље. Постоје отворени и затворени типови шанчева. Кроз историју многих земаља одиграли су битне улоге током битака, где су имали примену као дефанзивна средства у циљу заустављања противничке војске и наношења штете. Шанчеви су масовно почели да се користе у доба, када је ватрено
Главни задатак и намена шанца јесте да пружи заклон пешадији која користи пушчану паљбу или артиљерији.
Шанчеви су углавном пре битака подизани на важним стратегијским положајима, куда би пролазиле противничке армије, најчешће путеви.
Линија 14 ⟶ 15:
== Шанчеви током Првог и Другог српског устанка ==
Устаничке вође током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], подучени искуством из [[Кочина крајина|Кочине крајине]] у којој су многи служили, изабрали су шанчеве као главно оружје у борби против [[Османска империја|турских]] војски, како би турску бројчану надмоћ умањили овим тада модерним средством одбране. Увођење шанчева и орагнизованог дејства плотунском пушчаном ватром и артиљеријом по непријатељу било је у супротности са већ вишевековном праксом хајдучких бораца да у борби са Турцима изврше препад на Турке и после краће борбе побегну. На овај начин су устаници бирали организовану борбу каква је била пракса у Аустријској војсци. Сама реч шанац, води порекло од немачке речи schanze, коју су Устаници научили у служби у Аустријским [[фрајкори]]ма.
Од 1805 до краја Другог српског устанка 1815 и задње битке код [[Бој на Дубљу|Дубља]], шанчеви су у свим биткама играли важну улогу, помажући српској устаничкој војсци да извоје многе важне битке. Најпознатији шанчеви били су Мишарски шанац и Делиград. Интересантно је да су и у првој битци (бој на Свилеуви) и у задњој (бој на Дубљу) Турци били ти који су користили шанац, а Срби вршили напад на шанац.
Ред 31:
== Литература ==
* ''Устанички шанчеви на Дрини 1804-1813'' - Милоје Ж. Николић
== Галерија ==
<center>
| |||