Модран (Дервента) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
додавање текста |
→Историја: додавање сегмената, текста и уметање референци и унутрашњих веза |
||
Ред 23:
== Историја ==
Постоје материјални докази да је овај предио насељен одавнина, посебно у бронзаном добу.
На основу систематских археоолошких испитивања поменутог подручја пронађени су докази о насељу који се хронолошки могу поредати на сљедећи начин<ref name"y">http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3795</ref>:
- Вис А (ласињска култура) - енеолитик
- Вис Б (костолачка култура) - касни енеолитик
- Вис Ц1 - касно бронзано доба
- Вис Ц2 - касно бронзано доба и почетак жељезног доба.
== Истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови ==
На археолошком налазишту Вис Градина првобитна ископавања извршена су почетком 1957. године а настављена су мањим систематским ископавањем у септембру 1958. године и у априлу 1959. године. Ова ископавања финанцирао је [[Регионални музеј у Добоју]]. Археолошким радовима руководио је Здравко Марић, уз помоћ Оливере Ћуибрк, тадашње директорице Музеја.<ref name"y">http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3795</ref>
Систематска археолошка истраживања су настављена 1963. и 1964., на простору који је обухватио 192 метара квадратна. Истраживањима на јужном и западном дијелу платоа узвишења откривени су трагови насеља [[Ласињска култура|ласиљске културе]] и [[Костолачка култура|костолачке културе]], а у горњим слојевима трагови [[Култура поља са урнама|културе поља са урнама ]]. Истраживања је водио Бранко Белић, а њима су повремено присуствовали Катарина Петровић, тадашња директорица Бродског посавља из Славонског брода, Иван Вуковић, тадашњи кустос из Завичајног музеја Травника и Алојз Бенац, тадашњи директор [[Земаљски музеј Босне и Херцеговине|Земаљског музеја у Сарајеву]].<ref name"y">http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3795</ref>
== Значај ==
Александар Јашаревић, виши кустос-археолог у [[Регионални музеј у Добоју|Музеју у Добоју]], поднио је 22. фебруара 2013. године, петицију/приједлог за проглашење археолошког локалитета: Праповјесно насеље на Вису код Дервенте, националним спомеником Босне и Херцеговине.<ref name"y">http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3795</ref>
Повјеренство за очување националних споменика, на темељу чланка V. ставка 4. Анекса 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и чланка 39. ставка 1. Пословника о раду Повјеренства за очување националних споменика, на сједници одражној од 6. do 8. новембра 2013. године, донијело је одлуку о проглажењу Археолошког подручја - вишеслојно праповјесно насеље на Вису, општина Дервента, националним спомеником Босне и Херцеговине.<ref name"y">http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3795</ref>
Национални споменик чине градина и покретни археолошки материјал с локалитета, похрањен у [[Регионални музеј у Добоју|Музеју у Добоју]].<ref name"y">http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3795</ref>
== Становништво ==
| |||