Миливоје Арачић — разлика између измена

Од [[1936]]. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу Закона о обавезном телесном васпитању. Управни одбор Ватрогасне жупе Београд одликовао га је Златним крстом за нарочите заслуге на унапређењу ватрогаства.<ref>{{Cite web|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/pravda/1938/01/23?pageIndex=00012|title=Правда, 23.јануар 1928. страна 11.|website=дигитална НБС|url-status=live}}</ref>

Године [[1939]]. год. постављен је за вршиоца дужности ректора Школе за телесно васпитање, која се налазила у Београду.<ref>[http://www.dif.bg.ac.rs/ср/o-fakultetu/istorijat Историјат Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду]</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.dif.bg.ac.rs/mat/dokumenti/monografija_2006_cir.pdf|title=60 ГОДИНА ФАКУЛТЕТА|url-status=live}}</ref>

Био је ожењен Јулијом, рођена Матић 15. 6. 1903. године у [[Панчево|Панчеву]]. Имали су троје деце, ћерке Ружицу (31.8.1922.) и Олгу (15. 7.1925.) и сина [[Вукоман Вуле Арачић|Вукомана]] (1924—1944).<ref name="kojeko">[[Симо Ц. Ћирковић]]: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд, 2009. године, одредница 'Арачић, Миливоје В.' на страни 20.{{COBISS|ID=170123788}}</ref> Вукоман је погинуо током [[Други светски рат|Другог светског рата]] као припадник [[Југословенска војска у отаџбини|Равногорског покрета]]. Рањен од Немаца [[1944]]. у покушају ослобађања [[патријарх српски Гаврило|патријарха Гаврила]] из [[Војловица|Војловице]], Ружица се удала у Енглеској, а Олга је након рата живела у [[Београд]]у.