Оноре Мирабо — разлика између измена

'''Оноре Габријел Риквети, гроф Мирабоа''' ({{јез-фр|Honoré Gabriel Riqueti, comte de Mirabeau, Honoré-Gabriel Riqueti de Mirabeau}}; 9. март 1749—2. април 1791.) је био [[Краљевство Француска (1791—1792)|француски]] политичар из периода [[Француска револуција|Француске револуције]], један од чланова [[Национална уставотворна скупштина|Националне уставотворне скупштине]].

Оноре Мирабо је дошао из племићке породице. Његов отац био је маркиз. Млади Оноре није волео свога оца јер га је послао у војску да служи као обичан војник. Уз сагласност краља, Мирабо је бачен у затвор због непослушности. Међутим, успео је да се домогне Холандије где је побегао заједно са својом љубавницом. Неколико месеци касније је ухапшен и депортован, заједно са љубавницом, у Француску. Из затвора је пуштен након интервенције свог оца. Вратио се у породичну кућу где је покушао да заснује брак. Постао је познат по својим говорима и као велики полемичар. Учествује у [[Скупштина сталежа (1789)|Скупштини сталежа]] као посланик [[Трећи сталеж|трећег сталежа]]. Мирабо је ступио у [[Јакобинци|јакобински клуб]], али се након радикализације идеја јакобинаца повукао из њега. Године 1790. саветује краља [[Луј XVI|Луја]] да [[Бег до Варена|побегне]] из Француске.

Мирабо се залаже за слободу сваког Француза, укидање ропства у колонијама, слободу говора, штампе, против је дискриминације [[Јевреји|Јевреја]] и [[Протестантизам|протестаната]]. Оптужен је да тежи ка диктатури. Скупштина је 7. новембра 1789. године донела закон којим забрањује својим члановима да постану министри. Мирабо је, међутим, био присталица уставне монархије са краљем на челу извршне власти и правом вета. Желео је успоставити баланс између краљевске и парламентарне моћи и тако спречити доминацију краља или скупштине и могућу тиранију. Устав треба бити изнад свих других закона. Један је од састављача [[Декларација о правима човека и грађанина|Декларације о правима човека и грађанина]]. Мирабо је умро 2. априла 1791. године у својој кући. Сахрањен је у Пантеону. Његови посмртни остаци избачени су током јакобинске диктатуре (1793) када је откривено да је био тајни саветник краља.