Дака Поповић — разлика између измена

Давид - Дака Поповић (Нови Сад, 28. 12. 1886 - Нови Сад, 17. 2. 1967) рођен је у [[Нови Сад|Новом Саду]] где је стекао основно образовање. Гимназију је похађао у [[Сегедин|Сегедину]]у, а као стипендиста Задужбине Марије Миланковић студирао на Краљевској (Јосифовој) Политехници у [[Будимпешта|Будимпешти]] у периоду од 1908. до 1913. Био је члан Српског народног одбора у Новом Саду. Као приватник од [[1921]]. градио по [[Војводина|Војводини]] многе стамбене и индустријске објекте. Заједно са Данилом Каћанским водио је фирму Инжењеринг у којој је једно време радио Инжењер [[Никола Мирков]], касније идејни творац хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. <ref name="ХБ">Енциклопедија Новог Сада, Том 15. pp. 197-199, написали М. Стој. и М. Макс, Прометеј, Нови Сад, 2000.</ref> Покретач и организатор прве велике привредне изложбе, [[1923]]. године, претече [[Новосадски сајам|новосадског сајма]]. Био народни посланик на радикалској листи [[1927]]. а [[1928]]-[[1929]]. министар за аграрну реформу. [[9. октобар|9. октобра]] 1929. постављен за првог [[бан]]а [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]]. Поднео је оставку [[16. јануар]]а [[1930]]. године. Био је члан ЈНС и [[1932]]. именован је за [[Сенат Краљевине Југославије|сенатора]].

По окончању студија започео је инжењерску праксу у Будимпешти. После Првог светског рата, у коме је био мобилисан као официр техничке јединице радећи на поправкама мостова и обнови комуникација, Поповић се враћа у Нови Сад и запошљава у Грађевинској дирекцији. Убрзо потом прелази у [[Суботица|Суботицу]] где ће наредне године радити на обнови железничког саобраћаја у [[Војводина|Војводини]]. У Нови Сад се враћа 1920. да би основао приватно грађевинско предузеће. У почетку Поповић гради већи број стамбених кућа у новим предграђима. Један од првих већих објеката које пројектује је зграда трговца Косте Јовановића на Трифковићевом тргу из периода 1922-1924, подигнута у позносецесијском маниру. Током 1926. Поповић пројектује велелепну петокуполну [https://graditeljins.wordpress.com/graditelji-info/david-popovic-2/popovic-005/ цркву Вазнесења Христовог у Ади]. Једна је од ретких куполних цркава у насељеним местима Војводине, а подигнута је по угледу на [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу|цркву – маузолеј породице Карађорђевић на Опленцу]] (арх. Коста Јовановић, 1910-1912). Остаће један од малобројних покушаја 'обнове српског националног стила' на подручју Војводине. За [[Српска православна црква|СПЦ]] Поповић је такође пројектовао и мању гробну цркву, посвећену св. оцу Николају у [[Мошорин|Мошорину]]у (1937-1939), грађену по узору на [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазарицу]], подигнуту између 1937-1938.

Почетком четврте деценије Поповић ствара своја најзначајнија градитељска дела: зграду Команде прве армијске области у близини [[Дунавски парк|Дунавског парка]] и велику стамбено-пословну зграду („Ватикан“) у Католичкој порти. Оба објекта су донекле ослобођена наслеђа [[Сецесија|сецесије]], али богат украсни репертоар сада је потпуно у духу [[Еклектицизам|еклектицизма]] и [[Академизам|академског]] концепта градње. У грађевинама које подиже на крају своје пројектантске каријере, током четврте деценије, Поповић прихвата основна начела [[Модерна архитектура|модерне]] архитектуре, безорнаменталну естетику, равне кровове и рационалнију организацију унутрашњег простора. У модерном стилу подићи ће неколико вишеспратница рентијерске намене. Већ пред крај пројектантске каријере Поповић је учествовао у пројектовању и извођењу зграде Дома удружења трговаца (данас зграда Радио Новог Сада) и Трговачке и занатске коморе у улици Модене. У Поповићеве градитељске подухвате спадају и активности око доношења првог [[Урбанистички план|урбанистичког плана]] Новог Сада, градње насипа уз [[Дунав]], насипања Малог [[Лиман (Нови Сад)|Лимана]], те отварања Булевара и послови око постављања и монтирања челичног моста.

Дака Поповић се повлачи из грађевинарства почетком четврте деценије када послове и вођење бироа предаје рођаку и пријатељу Данилу Каћанском, који ће предузеће успешно водити до 1941. Поповићеве грађевине представљају пример прелазног стила који је најавио појаву модерне архитектуре. После њега новосадски архитекти и градитељи више неће градити у академском и еклектичком маниру.<ref>{{Cite journal|last=Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад|first=|date=1999.|title=Грађа за проучавање споменика културе Војводине|url=https://graditeljins.files.wordpress.com/2018/01/daka-popovic-gradja_xx-1999.pdf|journal=1999.|volume=20|pages=68-72|via=}}</ref> После повлачења из бироа Поповић је направио успешну политичку каријеру која је била крунисана избором за првог [[Бан|банабан]]а [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] (1929), а потом и функцијом [[Сенатор|сенаторасенатор]]а (1933-1939). У међувремену Поповић оснива дневни лист Дан – излази у Новом Саду од 1935. до 1941., као тада једине српске дневне новине у Војводини. Из издавачког савета Поповић иступа 1938. настављајући повремено да пише, углавном за празничне бројеве. Током рата и у послератном периоду Поповић се активно бави проучавањем догађаја и појава из културне и политичке прошлости српског народа у Војводини. Објавио је велики број књига, чланака, студија, новинских натписа, рецензија, полемика и коментара. Као инжењер и архитекта, политички и друштвени радник, проучавалац и писац, Дака Поповић је обележио културну историју и време у коме је живео.<ref>{{Cite web|url=https://graditeljins.wordpress.com/graditelji-info/david-popovic-2/|title=David Popović|last=Graditelji Novog Sada|first=|date=2013-02-19|website=Graditelji Novog Sada|language=sr-RS|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-07-09}}</ref>