Хабзбуршка монархија — разлика између измена

Царевина Хабзбурга, која је званично нестала [[1918]]. године, је била јединствена што се самог уређења тиче. Скуп територија којима је владала кућа Хабзбурга никад није у потпуности дефинисан. Најшире границе одређене су [[1526]]. године, када је Фердинанд, који је већ имао бројне титуле као владар алпско-немачких земаља, постао је краљ Чешке и краљ Угарске, па ипак те територије скоро три стотине година нису имале заједничко име. Биле су то "земље под кућом Хабзбурга" или "земље светог римског цара". Између [[1740]]. и [[1745]]., када су Хабзбурзи испустили из руку царску титулу, [[Марија Терезија]] је себе могла назвати само "краљицом Угарске", мада њена царевина, није била Угарска царевина. 1804. је [[Франц II, цар Светог римског царства|Франц II]], последњи свети римски цар, доживео да види како његову царску титулу угрожава Наполеонова амбиција, па је себи измислио титулу "цар Аустрије". То је, такође, династичко име. Царевина је припадала кући Хабзбурга, а не Аустријанцима. [[1867]]. мађарска нација је изразила жељу за партнерством са царем, и тако је Царевина добила име "[[Аустроугарска]]".<ref>[https://www.seminarski-diplomski.co.rs/ISTORIJA/Habzburska-monarhija.html Хабзбуршка монархија]</ref>

Сами Хабзбурзи су по пореклу немачка династија. Додали су својој лози прво шпански, а касније и италијански елемент, а да при том нису остали укорењени ни у једном посебном региону или народу. Ниједна породица није толико дуго опстала нити је оставила тако дубок траг у Европи, Хабзбурзи су били највећа [[Династија|династија]] модерне историје. Историја целе средње Европе се врти око њих и они су уз Османлије, династија која се најдуже одржала на власти у Европи.<ref>[https://www.slideshare.net/ssuserc8895f/ss-15559876 Хабзбурзи]</ref>